Ministarska amnezija

Jasno mi je da Ivica Dačić i Mlađan Dinkić žele da, ako već ne može da se zaboravi da su bili ministri u prethodnoj vladi, a ono barem da se u javnosti minimizira njihova uloga u donošenju ključnih odluka. To me i ne čudi, jer je prethodna vlast u kojoj su i sami sedeli odgovorna što je država na ivici bankrota.

Tačno je da SPS i URS nisu resorno vodili finansije, ali su njihovi ministri sedeli u vladi i omogućili joj da izgura ceo mandat.

Perući ruke od prethodne vlade, Dačić i Dinkić nevešto nastoje da „ministarsku amneziju” prenesu i na javnost. Ispada da su samo statirali u vladi Mirka Cvetkovića, a da su sve važne odluke donosile demokrate i njihov šef na Andrićevom vencu.

Ako je tako, što ste, gospodo, ćutali i pristali da sedite pune četiri godine u vladi u kojoj se od vas krilo pravo stanje javnih finansija ili u kojoj kao ministar MUP-a niste upravljali policijom.

Zašto sadašnji premijer tek sada otkriva da je u prethodnoj vladi bio ministar policije, a da su MUP-om upravljali drugi. Da li to znači da su glasači SPS-a bili u zabludi? Jer, Dačić se u predizbornoj kampanji uveliko hvalio uspesima policije u borbi protiv organizovanog kriminala. Sad ispada da se kitio tuđim zaslugama.

U pokušaju da se izbegne grčki scenario sadašnja vlada je posegla za nepopularnim merama, koje dodatno zavlače ruku u već ispražnjeni džep građana. Zato za nevolje sa javnim dugom treba nekog okriviti u prethodnoj vlasti. Verovatno se zbog toga Dinkić upinje da objasni kako on i Dačić dok su bili u prošloj vladi s demokratama nisu znali pravo stanje.

Nije mi namera da branim Cvetkovića, ali nešto nisam sklon da poverujem da Dinkić nije znao za pravo stanje javnog duga? Slab je argument da nije bio upoznat, jer od februara 2011. nije bio u vladi, kad su tu ostali njegovi ministri. Čak je Verica Kalanović posle rekonstrukcije vlade avanzovala na mesto potpredsednice. Zašto ona nije tražila podatke o stanju javnog duga? Ako je DS krio podatke, zbog čega nije o tome obavestila javnost.

Dinkićeva teza da je javnost bila uskraćena za istinu, jer su demokrate svojim uticajem na medije prikrivale pravo stanje– na klimavim je nogama. „Politika” je još 26. februara ove godine pitala: „Da li je Srbija već probila zakonski maksimum učešća javnog duga u BDP-u od 45 odsto, kao što to tvrde iz Fiskalnog saveta i MMF-a, ili je još daleko od ove granice, kao što saopštavaju iz Vlade Srbije?”

Naš list je i 31. marta u jeku predizborne kampanje na naslovnoj strani objavio upozorenje Fiskalnog saveta da bi minus u budžetu u prva tri meseca mogao da bude dvostruko veći od planiranog. Iako je do nas stizalo gunđanje iz Nemanjine 11, nisam čuo da su se Dinkić i Dačić oglašavali.

Zato imam problem da prihvatim njihovu argumentaciju da nemaju nikakve veze, ne s rupom, već sada s pravom „provalijom” u budžetu.