Slovenačka brisanja

I države članice EU mogu teško da krše vrednosti utemeljene Lisabonskim sporazumom: poštovanje čovekovog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, pravne države i ljudskih prava, što može da bude osnov za uvođenje sankcija protiv ovih država. To je doživela Austrija 2002. godine zbog ulaska Hajderove ekstremističke stranke u tadašnju austrijsku vladu, i Hajder je morao da se povuče kao predsednik stranke. Ali zbog prošlogodišnjih Orbanovih mera u Mađarskoj zapravo se ništa nije dogodilo. Prema tome, demokratija je potrebna samo u onoj meri u kojoj je uporište u izgradnji ekonomske i monetarne unije. U takvim okolnostima legitimna su sva politička sredstva „nacionalnih politika”, koja vode prisnoj ekonomskoj i monetarnoj uniji, ili su barem kao takva predstavljena.

Na prvi pogled je iznenađujuće da „meki” autokratski režimi u periodu negativnog ekonomskog rasta, po pravilu, povećavaju represiju nad stanovništvom. Pri relativno niskom stepenu autoritarne represije, kada je ova usmerena na manjinski deo „problematičnog” ili „neprijateljskog” stanovništva, lojalnost režimu nije bitno ugrožena. Jer trenutno nepogođeni deo građana svoju izuzetost iz represivnih mera smatra ugodnošću ili privilegijom.

I slovenačko zakonsko „uravnoteženje javnih finansija” (ZUJF) u velikoj meri je eufemizam za represivne mere protiv manjine, koje sprovodi sadašnja, s obzirom na ishod glasanja, „relativno nelegitimna” vlada. ZUJF je proizvod ekonomsko-ideološkog novogovora, koji ima začetke u „uravnoteženju medija” i s kojim ide brisanje (anti)junaka prethodnog vremena i države i ustoličenje „pravih” junaka za budućnost. Najbizarnija mera štednje aktuelne vlade, koja ukazuje na ideološku određenost „uravnoteženja javnih finansija”, je prolećno oduzimanje protokolarnih počasti jedinom nekadašnjem predsedniku države, kome po odluci vlade više ne pripada pravo na državnu sahranu. Poništenje – simboličko i fizičko – mehanizam je, koji je, nažalost, upisan u temelje slovenačke države i aktuelna vlada ga upotrebljava i danas.

Pre dvadeset godina više od jednog procenta stanovništva Slovenije bilo je izbrisano iz registra stalnog stanovništva Slovenije. Ta tužna i sramotna priča dobila je krajem juna sudski epilog presudom drugostepenog senata Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvrđeno da je slovenačka država nad izbrisanima kršila prava iz Evropske konvencije o ljudskim pravima i zato joj nalaže uspostavljanje sistema odšteta. „Slovenija nema para za odštete za izbrisane, jer nema para ni za nužne potrebe”, bila je lakonska reakcija vlade na presudu.Verovatnoća da će se Slovenija ikada latiti pitanja materijalne i krivične odgovornosti za brisanje i za užasne posledice po 26.000 građana bivše države Jugoslavije očigledno je mala.

Da sadašnju vlast vodi opsednutost fetišiziranjem dobrog i demonizovanjem zla, koje je karakteristično za autokratske režime, ne ukazuju samo (represivne) finansijske mere, već posebno simbolička činjenja. Vlast je krenula na orvelovski put izgradnje alternativnog mišljenja i istorije, simboličkog novogovora iz koga će biti odstranjeni svi „simboli prošlosti”. I, naravno, svi oni, koji „neprimerene” simbole kao što je crvena zvezda predstavljaju.

„Onaj ko vlada prošlošću, vlada budućnošću; ko vlada sadašnjošću, vlada prošlošću”, Orvel.

Više od 26.000 hiljada građana – boraca NOR, žrtava vojnog i posleratnog nasilja, penzionera JNA, administrativno penzionisanih radnika nekadašnjeg MUP-a, umetnika, sportista i građana koji su primali plate u drugim republikama nekadašnje Jugoslavije – slovenačko „ministarstvo izobilja” sa računa je izbrisalo veći ili manji deo penzija. Prema razumevanju vlade, te su penzije očigledno zaostatak privilegija iz perioda zla, koje je potrebno u novom vremenu, makar simbolično, ako ne i u celini materijalno, izbrisati. Upravo je Slovenija bila ta koja je do sada dosledno sprovodila aneks E Sporazuma o pitanjima nasledstva i preuzela obavezu plaćanja penzija.

Prema istoj logici kao što je to učinila „Jugoslovenima”, koji su na „pogrešan način” došli do penzije, vlada može da reši i pitanje odšteta izbrisanima, koje zahteva Evropski sud. Zakonom oštećenima može da dodeli pravo na državnu penziju, a onda dopunom ZUJF može budžetske penzije narednog dana izbrisanima dasuspenduje.

Iz Objektiva, dodatka ljubljanskog „Dnevnika”