Vlada sledeće nedelje?

Dogovor o formiranju nove vlade Srbije, tvrdi izvor "Politike" upućen u dosadašnji tok stranačkih pregovora, na pomolu je i mogao bi da bude zaključen već do kraja sledeće nedelje. Formiranje vlade, tvrdi naš izvor, ne bi trebalo da odloži ni to što je Demokratska stranka juče tražila da se trilateralni razgovori planirani za danas pomere za utorak 20. marta, ali bi ovo odlaganje moglo da bude znak izvesnih izmena u dogovoru o podeli mesta u vladi.

U dosadašnjim pregovorima Demokratske stranke, koalicije Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije i stranke G17 plus, kako tvrdi naš izvor, u ozbiljno razmatranje uzet je zahtev DSS-a i NS-a da im pripadnu premijersko i mesta ministara policije, nauke i ekonomskih odnosa sa inostranstvom, kao i deo ministarstva kapitalnih investicija. Sa istom ozbiljnošću razmatrani su i predlozi po kojima bi stranka G17 plus dobila ministarstva finansija, poljoprivrede i kulture, dok je odustajanje DS-a od premijerskog mesta trebalo da kompenzuje makar jedno potpredsedničko mesto (kalkuliše se da bi u vladi moglo da ih bude dva do tri), upravljanje Bezbednosno-informativnom agencijom i resorima odbrane, privrede, spoljnih poslova, privatizacije, prosvete i ekologije. Dogovor, međutim, još nije zapečaćen, što potvrđuje i "tajm aut" koji je juče tražila DS, a za namirivanje ambicija i apetita daleko su od beznačajnih i resori energetike, lokalne samouprave, trgovine, zdravstva i saobraćaja i telekomunikacija (iako je ovo poslednje, po našim saznanjima, već "kaparisao" DS).

Jedan od pokazatelja da se pregovori nalaze u završnoj fazi i da bi jednomesečno "isterivanje principa", kako se najavljuje, moglo da se završi tokom sledeće nedelje, može da bude i upadljivo uzdržano držanje stranaka u ovoj fazi pregovora. Osim šture informacije da se najavljeni razgovori odlažu na zahtev stranke koja je među pregovaračima osvojila najveći broj glasova na januarskim izborima, o čemu su javnost informisali potpredsednik G17 plus Tomica Milosavljević i portparol DSS-a Andreja Mladenović, nije bilo nikakvog drugog objašnjenja za novi, prema izvorima "Politike", ne baš očekivani razvoj događaja. Pipavost u ovoj fazi pregovora, tvrdi izvor "Politike", dokaz je spremnosti učesnika u njima da privedu kraju proces formiranja vlade i da zapaljivim izjavama ne remete dogovor koji je na pomolu.

Ako se ove najave obistine i tokom sledeće nedelje bude postignut dogovor o formiranju nove vlade to bi pokrenulo sa mrtve tačke i pregovore i saradnju sa Evropskom unijom koji su skoro potpuno zamrli u poslednjih mesec dana. Formiranje vlade, kako upozoravaju izvori iz diplomatskih krugova u Briselu, jedino mogu da reanimiraju proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, što je državnom vrhu Srbije predočeno i prilikom nedavne posete evropske trojke Beogradu. Saradnja sa EU trenutno je u zastoju na svim poljima, a od prošlog petka, kada je obavljen poslednji u nizu radnih dijaloga sa EU, zastao je i takozvani stalni unapređeni dijalog.

Ukoliko bi vlada bila formirana do kraja marta, Srbija bi imala još vremena da ubrzano (uz uslov ispunjenja saradnje sa Hagom) u naredna dva meseca završi započete reforme od kojih su najobimnije one u zakonodavstvu, i tako ponovo uhvati priključak za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Za ubrzan put Srbije ka kandidaturi za članstvo u EU do kraja 2008. godine, što je nedavno kao mogućnost pomenuo i komesar za proširenje EU Oli Ren, bilo bi korisno da nova vlada u naredna dva meseca dovrši reforme, kako bi i taj pomak ušao u godišnji izveštaj Evropske komisije (izveštaj se zaključuje u junu ove godine, a razmatra u novembru) koji bi bio jaka preporuka za dalji napredak Srbije u procesu pridruživanja.

Optimizam za skori dogovor tri strane u pregovorima o vladi uliva i činjenica da nijedna stranka nije raspoložena za ponovni izlazak na izbore. Od pomena novih izbora, a onda i insistiranja na nedavno ispostavljenim principima, prvo šestom DSS-a, a onda nultom DS-a, stranke bi najpre mogao da odgovori strah od novog suočavanja sa biračima koji se u izuzetno velikom procentu protive novom izlasku na birališta. Prema neobjavljenom istraživanju javnog mnjenja na koje se poziva nedeljnik "Vreme" čak 70 odsto građana nove izbore vidi kao mučan i neželjen povratak na početak priče.