Crkve pretvorene u deponije

Bujanovac – "Dana 21. februara obišao sam hram svetih cara Konstantina i carice Jelene u Velikom Trnovcu i hram svete Paraskeve u Lučanu. Ulazna vrata u Velikom Trnovcu bila su obijena, inventar ispreturan, stakla na prozorima sva polomljena, a crep polupan. Nadgrobni spomenici su polomljeni i oskrnavljeni. Porta crkve služi kao fudbalsko igralište deci iz komšiluka. Porta je puna smeća i porušen je poljski toalet. U selu Lučane ulazna vrata takođe su obijena, u hramu nabacano smeće, prozori i crep polomljeni. Porta crkve služi kao deponija komšijama.

O svemu ovome sam izvestio Policijsku stanicu u Bujanovcu, odmah su došli njihovi radnici, izvršili uviđaj, sačinili zapisnik i sve snimili. U selu Oraovica (opština Preševo) albanski separatisti na crkvi svetog Georgija sa krova su iščupali metalni krst, a nadgrobni spomenici su oskrnavljeni… Napominjem da su u poslednje vreme učestali napadi na pravoslavne hramove i groblja, a organi bezbednosti (multietnička policija) do sada nisu rešili ni jedan od ovih problema, niti su izvestili predstavnike crkve. Molim Eparhijski upravni odbor Vranje da ovaj naš zahtev uputi Ministarstvu vera, s napomenom da se radi o veoma učestalim napadima albanskih separatista na jugu Srbije u kopnenoj zoni opština Bujanovac i Preševo…"

Ovo je deo podužeg izveštaja Svetislava Veličkovića, sekretara Crkvenog odbora Bujanovac.

Naime, više od desetak pravoslavnih hramova na teritoriji bujanovačke i preševske opštine, pre svega u selima gde živi albanska nacionalna zajednica, nalaze se u katastrofalnom stanju. Crkve i groblja su pod korovom, pretvoreni su u deponije i mesta za ispašu stoke i javne klozete.

U Velikom Trnovcu se kao vidljiv dokaz bivstvovanja Srba na ovom području nalazi i Crkva svetih cara Konstantina i carice Jelene. Crkvena služba se obavlja jednom godišnje – 3. juna, kada je hramovna slava. Preostala 364 dana crkva je prepuštena sama sebi i okruženju. Nekoliko puta je obijana, 2000. godine je i demolirana, pa kada tog 3. juna završe sa službom sveštenici ikonostas i inventar odnose sa sobom. Na fasadi crkve se, neretko, ispisuju imena albanskih nelegalnih formacija (UČK, ANA…).

U selu Letovica gotovo više da ne postoje tragovi pravoslavnog groblja, kapela svete Paraskeve u Rajincu je u izuzetno lošem stanju, u Crnotincu je pravoslavno groblje potpuno uništeno i na njemu stanovnici Albanci odlažu smeće i sve ono što im je "višak". Na brdu iznad sela Oraovica nalazi se manastir svetog Đorđa, podignut u 13. veku, koji je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša. Potpuno je zapušten, pravoslavni vernici ga gotovo i ne posećuju, jer u njegovom okruženju žive isključivo Albanci. Pre nekoliko godina bilo je nekih pokušaja da se "oživi", sagrađen je čak i novi konak. Krajem 2000. i naredne godine, tokom divljanja albanskih ekstremista, dosta je oštećen, pa je spas pronađen u "posebnoj" zaštiti. Crkva je "prelivena" asfaltom koji koliko-toliko odoleva kamenicama kojima se stalno gađa. No, nije bilo moguće zaštititi krst na crkvi i staro manastirsko groblje, na kome nema ni jednog očuvanog spomenika. Anđel Cvetković, počivši već desetak godina, bio je poslednji Srbin koji je živeo u ovom danas etnički čistom albanskom selu. I njegov spomenik je srušen.

Na periferiji Preševa pre nekoliko godina je obnovljena Crkva svetog Dimitrija, stara više od sto godina. Ograđena je visokim zidom dugim čak 600 metara, ojačanim bodljikavom žicom. Ali, širi prostor oko crkvene porte, koji nije ograđen, albanska deca svakodnevno koriste za ispašu stoke. Nekako im je tu najprivlačnije, a kao maloletnici, znaju i oni i njihovi "vaspitači", ne mogu da odgovaraju za pričinjenu štetu...

"Odgovornost za ovakvo stanje verskih i kulturnih spomenika Srba u mestima gde žive Albanci je, pre svega, na lokalnoj vlasti. U opštinama Bujanovac i Preševo, lokalnu vlast vrše predstavnici albanskih političkih partija, pa, ukoliko žele da se uistinu predstave kao demokratski, civilizovani i proevropski orijentisani, moraju da shvate i prihvate svoju odgovornost za zaštitu spomenika kulture srpskog naroda u onim selima gde više nema ni jednog pravoslavnog vernika", kaže otac Vladan Milutinović, sekretar Eparhije vranjske.