Fljorim Ejupi u zatvoru Dubrava

Kosovska Mitrovica – Žrtve albanskog nasilja na posleratnom Kosmetu čekaju pravdu. Vlast Ujedinjenih nacija u pokrajini neefikasna je u otkrivanju počinilaca zločina motivisanih etničkom mržnjom, neefikasna je u isleđivanju takvih zločina, a pogotovo u privođenju krivaca pravdi. Ovakva ocena rada Unmika potiče od poznate međunarodne organizacije za ljudska prava Amnesti internešenel, a nema boljeg primera takvog, najblaže rečeno manjkavog rada UN i albanskih vlasti u kažnjavanju zločina nad Srbima, nego što je slučaj Fljorima Ejupija. Reč je o čoveku koji je srpskoj javnosti poznat kao glavni osumnjičeni u bombaškom napadu kod Podujeva na autobus "Nišekspres" od 16. februara 2001. godine. Dvanaestoro Srba izbeglih sa Kosova, među kojima i dvogodišnji dečak u naručju majke, tada je smrtno stradalo, prilikom pokušaja da se na samo jedan dan vrate na Kosovo kako bi položili cveće na grobove svojih mrtvih. Četrdeset troje ljudi bilo je lakše ili teže povređeno u terorističkom aktu čiji je glavni vinovnik po svoj prilici upravo Fljorim Ejupi.

Kako "Politika" saznaje od Larija Milera, regionalnog portparola Unmik policije sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Ejupi se danas nalazi u zatvoru Dubrava kod Istoka, gde od juna 2004. čeka suđenje u organizaciji stranih međunarodnih sudija koji ga terete za "ubistva, terorizam, izazivanje opšte opasnosti, nanošenje teških telesnih povreda, rasnu diskriminaciju". (Kako navodi Miler "postoji još nekoliko optužbi, ali su ovo glavne".)

To je brzina kojom na Kosmetu puzi pravda za Srbe. U javnosti se retko čuje za Ejupija, čije je "spektakularno" bekstvo (pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima) iz dobro čuvanog zatvora Bondstil kod Uroševca u proleće 2001. godine izazvalo mnogobrojna nagađanja i tumačenja. Ejupi je posle napada na srpski autobus uhapšen u akciji u kojoj su učestvovale Specijalne jedinice britanske vojske i odveden u bazu Bondstil, odakle je na nepoznat način pobegao u maju 2001. Kako je tada izveštavao londonski  "Sandej tajms", njegovo bekstvo pobudilo je i sumnje o umešanost CIA. Londonski list je navodio i eksperte administracije UN na Kosmetu koji su izražavali sumnju da su ga Amerikanci jednostavno "sklonili" i da je Ejupi radio za CIA. Tvrdilo se da mu je "neko pomogao da pobegne, jer zašto je iz Prištine prebačen u Bondstil kada ta baza nije nadležna za ono za šta je on optužen". Troje njegovih saučesnika pušteno je iz pritvora do decembra 2001. godine, jer odlukom međunarodnog sudskog veća Vrhovnog suda Kosova, nije bilo nikakvog razloga da ostanu u pritvoru jer "sudu nisu predočeni dokazi koji bi podržali navode međunarodnog tužioca".

Za Ejupija se posle bekstva ništa nije čulo do događaja u martu 2004. godine, kada se ispostavilo da je na Kosovu i da je 17. marta učestvovao u napadima na Srbe i vojnike KFOR-a. Za njim je tada, zbog sumnje da je odgovoran za ubistvo vojnika NATO-a i jednog pripadnika Kosovske policijske službe. Policija u Tirani označila ga je kao pripadnika Albanske nacionalne armije (ANA), a poznato je da je pre bombardovanja 1999. godine bio član OVK-a.

Živojin Jokanović, advokat oštećenih u terorističkom napadu kod Podujeva, nema informacija o sudbini Ejupija, ali kaže za "Politiku" da je "uvreda za žrtve i pravdu ako se slučaj Livadice ne rasvetli i krivci ne privedu pred lice pravde, jer zločin nije mogao biti rezultat delovanja pojedinca ili manje grupe".