Moralni stubovi Srbije

U toku posete misije MMF-a otkrilo se da nova guvernerka ne govori engleski – što je uslov za prijem pripravnika u Narodnu banku Srbije! Ali, nije to pogubno za Srbiju. Pogubno bi bilo da je obratno – da jedino guvernerka zna svoj posao, a svi ostali u banci tek statiraju i bistre politiku.

Nije pogubno ni to što danas u Srbiji nema ulja, ni šećera – ni lekova, čoveče. Pogubno bi bilo da javnost zaboravi kako za to treba da zahvali ministru trgovine i ministarki zdravlja, jer je dobro poznato da nestašica nema čim se donese jedna jedina politička odluka, koja glasi: odmrzavamo cene. I ne treba se bojati da bi cene podivljale – to se čak ni u Srbiji, u retkim trenucima kada su odmrzavali cene, nije dešavalo.

Niti je pogubno to što ministar Dinkić danas povećava PDV, a da je pre samo tri meseca tvrdio da tako privredu može da vodi njegova baba, čije je svetonazore, izgleda, ozbiljnije uzeo u razmatranje. Kao što je sasvim očekivano i to da nam Aleksandar Vučić u spektakularnom prošlonedeljnom nastupu potvrdi bajatu novinsku vest o tome ko je (i zašto) kupio ,,Politiku”. U dobroj tradiciji Vojislava Šešelja, potpredsednik Vučić sada i sam najavljuje senzacije i spektakle, a kad dođe trenutak da „raskrinka” počinioce – ne možemo da se načudimo koliko ništa nismo saznali.

Ništa to nije pogubno, sve dok neki narod ima dobre moralne stubove. A kakvi su naši moralni stubovi?

Evo, uzmimo slučaj Saveta za borbu protiv korupcije. Njenom doskorašnjem članu, ujedno i članu Upravnog odbora Agrobanke, Narodna banka Srbije izrekla je doživotnu zabranu učešća u rukovodećim telima bilo koje banke na teritoriji Srbije. Bruka – do neba! Nju nimalo ne umanjuje izjava kažnjenog Danila Šukovića: „Sve što je dolazilo do Upravnog odbora Agrobanke bilo je čisto”. Kakve to veze ima? I mafija je imala čiste račune, a radila prljave poslove. Zar nije bilo prirodnije da Šuković javnosti kaže – evo, pogrešio sam, nasankali su me. Dajem ostavku na članstvo u Savetu za borbu protiv korupcije, kad korupciju ne primećujem ni ispred svog rođenog nosa! Ali ne. Ni Šuković ni Savet nisu videli ništa loše u doživotnoj zabrani Narodne banke, naprotiv. I kakvu nam poruku time šalje ovaj moralni stub Srbije? Proganjamo korupciju, ali – ne u svojoj kući?

Krenemo li dalje, čeka nas nedavna skandalozna preporuka Agencije za borbu protiv korupcije za razrešenje doktora Kovčina sa mesta direktora KBC „Bežanijska kosa” – zato što u istoj firmi istovremeno radi kao istraživač, a da stvar bude gora „tako ostvaruje i pogodnost da na naučnoistraživačkom planu napreduje, objavljujući što više (!) naučnih radova u oblasti kliničkog ispitivanja lekova”.

Sad, na stranu što rezultati istraživanja pripadaju naručiocu, pa ni Kovčin ni bilo ko drugi ne sme ni da pomisli da ih objavi. Na stranu i to što naručioci istraživanja čak preferiraju da istraživanjima rukovodi upravo direktor, kako bi prirodni poriv istraživača da hrabrije eksperimentiše (na živim ljudima, da dodam) sputavala odgovornost direktora koji, na kraju krajeva, odgovara za sve što se u bolnici dešava.

Hajde sve to da stavimo na stranu i da se upitamo – kojim kriterijumima se ova agencija rukovodila pri izboru ovog slučaja? Ako Kovčinu nisu poverovali da rukovodi onkološkim istraživanjima upravo zato što se čitavoga života bavi samo onkologijom i ničim više, kako su onda poverovali da Slavica Đukić-Dejanović nije u sukobu interesa kada se kao ministarka zdravlja bavi naučnoistraživačkim radom (noću?, vikendom?) i od toga dobija novac kao i Kovčin? I kakvu nam poruku time šalje ovaj moralni stub Srbije? Srpska deco, postanite – ministri?

Da bi nam se prošle nedelje ozbiljno zaljuljao još jedan moralni stub, dok smo od nosioca Legije časti i predsednice Beogradskog fonda za političku izuzetnost slušali kako negira svaku odgovornost za prodaju ,,Politike” (de fakto) Demokratskoj stranci u vreme dok je bila predsednica Upravnog odbora.

O političkoj pozadini događaja gospođa Sonja Liht kaže da je o tome saznala kao i svaki građanin – iz medija. O, tempora! Čemu onda ti upravni odbori? Da bi zatim osporila legitimitet predsednice UNS-a Ljiljane Smajlović da uopšte govori o ovoj temi, pošto je Smajlovićka za svoga vakta u ,,Politici” primala veliku platu, dok je dug rastao iz dana u dan.

Ovaj radikalski manir vređanja i zamene teza, da kritičaru umesto činjenica serviraš uvredu tipa „ti ćeš da mi kažeš” i „a šta si ti radila” postao je – avaj – politički izuzetan.

E, to je pogubno, kad moralni stubovi u nekoj zemlji počnu ovako da se ljuljaju.