Bahatost

Ne znam šta je Nenadu Čanku trebalo prvo da cinično laže, a posle dva dana da prizna da je ipak tukao Pavla Lešanovića ispred novosadske kafane.

Nisam očekivao da odmereni Ištvan Pastor u oštroj kritici usvojenog rebalansa budžeta ministra Mlađana Dinkića može uvredljivo da uporedi sa „kerom od koga ne biva slanina”.

Nije mi jasno otkuda spikeru Narodne skupštine pravo da na radiju najavljuje nova hapšenja. Iako nije član Vučićevog Biroa za koordinaciju službi bezbednosti Nebojša Stefanović najavljuje da će za sedam do deset dana još jedna afera sa sumnjivom privatizacijom biti raspletena.

Ne znam da li se i Bojan Pajtić složio sa samovoljom svog sekretara za poljoprivredu Gorana Ješića da obruka pokrajinsku vladu i ne otvori novosadski sajam „Lorist” jer prisustvuje po njemu „nelegitimni gradonačelnik” Miloš Vučević.

Podržavam poslanika Sinišu Kovačevića u njegovoj kritici javnog servisa, jer svima je dosadilo da gledaju reprize serija. Ali da li mu govornica u parlamentu daje za pravo da koleginice sa RTS-a strpa u nepristojan stereotipni vic o plavušama.

Nivo „političkog testosterona” u našem javnom životu nikako da padne. Političari se još ponašaju kao da izbori nisu završeni 6. maja. Odgovornost za javnu reč i postupak nikada nije bila na nižim granama, a u ispoljavanju viška pregrejanih strasti nema razlike između vlasti i opozicije.

Došlo je do toga da se čak i Velimir Ilić, koji bi prvi trebalo da ćuti, osmeli i osudi prebijanje Lešanovića, dodajući da je mala beba za Čanka. Šta je time hteo da kaže ministar Ilić? Da je šutiranje novinara Vladimira Ješića u televiziji Apolo 2003. skoro prihvatljivo u odnosu na pokušaj lidera LSV-a da batinama brani čast svoje porodice.

Neprimerena je bila Čankova doskočica kada je u prvom reagovanju rekao da je Lešanović sam pao. Podsetilo je to na vreme od pre petnaestak godina. Tada se Vojislav Šešelj sprdao sa unakaženim advokatom Nikolom Barovićem tvrdeći da se okliznuo na koru od banane.

Osim bahatosti i međusobnog vređanja opasno je što političari preko medija šire hajkačku atmosferu u kojoj su svi lopovi iako još niko nije izveden pred sud. Nema sumnje da treba istražiti sve sporne privatizacije i svako ko je odgovoran za kriminal i korupciju treba da odgovara. Ali da li je potrebno da političari svakog dana najavljuju rasvetljavanje privatizacionih afera. Valjda je to posao tužilaštva i policije, a ne političara i medija.

Ne znam da li će se Pastor izviniti Dinkiću, Kovačević plavušama na RTS-u, ili Ješić Vučeviću i građanima Novog Sada. Voleo bih da se to desi. To bi bio znak da se priznaju greške i da se i pored neslaganja politički protivnici uvažavaju. Ako Vučiću nije bilo teško da se javno izvini zaposlenima u novosadskom „Dnevniku”, jer je pre toga u jednoj izjavi omalovažio ovaj dnevni list, neće ni njima pasti kruna s glave.

Verujem da nam nije suđeno da imamo ovako bahate političare?