Poreklo tragedije

„Pilotima je najbolje u dečačkim snovima, jer je tada sve lepo i lako. Kad prestane da se sanja i kad poletiš, tamo gore si najusamljeniji čovek na svetu!”

Tako mi je suštinu borbenog letenja pre desetak godina obrazložio jedan „kurjak sa ušća”, pilot koji je preživeo i rat i mir u kokpitima naših aeroplana.

Nedavno smo slavili sto godina srpskog vazduhoplovstva. Održan je veliki aeromiting, leteći sajam na kome se pokazuje moć i obavljaju prećutne ili realne kupoprodaje dostupnih modela vazduhoplova. Kako za koga.

Naši piloti su pokazali da im ne manjkaju veština, hrabrost i znanje, ali sredstva za posao – to svakako da. Državni i vojni vrh su se lepo slikali i svečarski govorili o tome šta je vazduhoplovstvo. Lider tehnološkog progresa, i tome slično. I da vojska ne brine, pare će se naći, flote novih borbenih aviona uskoro stižu u Srbiju.

Naravno da je to samo populistički vid sejanja uzaludnog optimizma. To se inače očekuje od uzornog šefa države i svestranog ministra odbrane. Njihovo je da kažu, pa posle kako bude. Inače znamo da para za obnovu flote nema, a leteti se mora. Pa tako srpski borbeni letači ulaze u aparate stare skoro pola veka. Ako je remontovano – dobro je. Ipak, svuda u svetu, nezavisno od tehnološkog ranga vazduhoplovi padaju. Ali, kod nas je to baš učestalo.

„Niko ne može znati šta će se u sledećoj sekundi dogoditi u avionu ili ljudskom organizmu!” (Misao jednog od konstruktora „boinga”).

Zašto je poginuo major Savić, inače sjajan čovek i odličan pilot? Bio je to opitni, dakle neka vrsta probnog leta na lakoj letelici domaće proizvodnje, koja je nazvana „lasta”. O tom projektu inače postoje protivrečni sudovi, kao i o svakom poslu u koji se ulažu krupne pare.

Industrijski marketing je idealizovao taj „proizvod domaćeg uma”, dok su stručnjaci imali neke važne zamerke. Ipak se krenulo i verovatno se neće stati. „Istraga je u toku”, kako se to obično kaže, mada je general Ljubiša Diković odmah presudio o čemu je reč: „Otkazale su komande!”.

Koje su komande otkazale, to načelnik Generalštaba nije uspeo da kaže. Kako je onda major Savić uspeo da usmeri avion i prizemlji se na prostoru omanjeg placa, ako je sve otkazalo? Kad istraga kaže svoje, sve će biti zaboravljeno. Kao i podatak da su piloti iz moderne „laste” morali da iskaču „partizanski”, bez modernog katapultiranja koje skoro garantuje preživljavanje i iz nulte tačke.

Dakle, nije potrebno da predsednik Nikolić ispuni bajkovita obećanja o velikim ulaganjima. Važno je da država odvoji samo onoliko para koliko valja za očuvanje najvažnijih resursa u vazduhoplovstvu: pilota!

Posle najnovije nesreće razgovarao sam sa više njih. Neki još lete, kad imaju na čemu, drugi su u penziji i srećem ih ovih dana na mirijevskoj pijaci. Tu negde, u Mirijevu, kad ne leti, kreće se i brigadni general Predrag Bandić, čovek koji je rukovodio mitingom „stogodišnjice”. Ali njega poslednjih meseci retko srećem.

Piloti uglavnom imaju tačne dijagnoze stanja. Problemi se ne vide kad sve izgleda savršeno i lako. Kao na primer, na mitinzima koje mnogi smatraju skupim egzibicionizmom. Nije skupo ono što treba srpskim pilotima. Avioni jesu stari, ali na njima se može ploviti, ako „ima dovoljno naleta”. Podatak je zapanjujući: naši borbeni piloti imaju i do deset puta manje časova letenja od kolega iz vojski sa kojima je teško svako upoređivanje. Ali i pet puta manje od onih sakojima se po tehnološkom rangu možemo meriti.

Problem više nije (samo) u letelicama, nego u benzinu. Ma kako sve to izgledalo neverovatno i benderovski, država škrtari tamo gde je relativno najjeftinije: na kerozinu. Nema goriva, nema letenja, a taj posao je, uz znanje, iskustvo iznad svega.

Svaka ministarska garnitura pravi neki svoj surogat politike odbrane. Od Tadića naovamo, svi ministri vojni potrudili su se da resor popune svojim partijskim juniorskim odredima. Tako da sve to godinama radi na amaterski pogon. Šta će učiniti Vučić, kome je teško da se seti koje sve funkcije ima? Zasad ga viđamo samo na svečanostima i komemoracijama. Nikome još nije saopštio šta će kao ministar uraditi u sferi odbrane, sa kakvim timom i kojim idejama raspolaže čovek za sve funkcije.

Za razliku od svog prethodnika, Vučić još ne deli ključeve od stanova, ali ni u jednoj podeli nije se zatekao nesrećni major Savić. Tek kad je otišao sa „lastom”, neko je obećao njegovoj porodici da više neće biti podstanari. Mnogo je kasno i suviše je malo. A da su komande otkazale – to svakako može biti! I u ministarstvu i u Generalštabu.