Zlatne prizme na poklon političarima

Da li su premijer Srbije Vojislav Koštunica i gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović prekršili propis kada nisu, kao što je to uradio predsednik Srbije Boris Tadić, Republičkom odboru za rešavanje o sukobu interesa prijavili poklon koji su dobili od fudbalskog kluba Partizan?
Povodom šezdesetogodišnjice FK Partizan "Prizma" iz Kragujevca uradila je besplatno 17 zlatnih prizama, kao simpatizer ovog fudbalskog kluba, a predsednik Partizana Ivan Ćurković ih je dodelio domaćim i stranim ličnostima, i partizanovcima i zvezdašima i neutralnim. Tadić je to prijavio, ali premijer Vojislav Koštunica i gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović nisu. Tadić koji navija za Partizan želeo je da prizmu zadrži.

Milovan Dedijer, predsednik Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa, kaže da "zlatnu prizmu" nisu slali na procenu, jer je napravljena za prigodan datum i zato što ne može da utiče na savesno i odgovorno obavljanje funkcije.

– To je više priznanje pojedincima. Da smo prizmu oduzeli Tadiću, pokrenuli bismo postupak protiv premijera i gradonačelnika. Inače, njihove službe nam do sada nisu dostavile podatke o poklonima koje su oni dobili – dodaje Dedijer.

Za sada su poklone prijavili Boris Tadić, predsednik Republike, i Predrag Marković, bivši predsednik Skupštine Srbije. Posle godinu i po dana registar prijavljenih poklona funkcionera, koji je na sajtu, (www.sukobinteresa.sr.gov.yu) počeo je da se puni, a vodi ga Republički odbor za rešavanje sukoba interesa.

Tadić je, kao predsednik Republike, dobio mnogo poklona, a njegova služba ih je uredno prijavila, držeći se Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. Sa spiska Tadićevih poklona u registru su šah i šahovska tabla od porcelana, vaza obložena srebrom iz Holandije, bokal za vodu iz kolekcije "Moser" i nekoliko domaćih ikona.

Milovan Dedijer objašnjava da je Predrag Marković najozbiljnije shvatio propis, te da je u dva-tri navrata obavestio odbor o poklonima. On je prijavio i sat marke "festina", koji je dobio od svojih kolega i taj mu poklon Odbor nije oduzeo, ali druga dva jeste.

– Te poklone ustupamo Republičkoj direkciji za imovinu i oni postaju državno vlasništvo. Boris Tadić nas redovno obaveštava o poklonima koje dobija, njih je više i taj registar se sređuje. Vrednost poklona se ne veštači lako, dostavljaju se stručnjacima i oni ih procenjuju. Onda mi primenjujući propise odlučujemo da li su pokloni državna svojina ili ne – kaže Dedijer.

U Vladi je prvi put na trećem spratu sređena soba u kojoj su smešteni svi pokloni koje je premijer Koštunica dobijao. Svi pokloni su popisani i smešteni na police, a pozvana je i komisija za procenu. Posle toga će se pokloni naći i na sajtu. Jedan od najvrednijih poklona je kopija ogledala od devetsto karatnog srebra iz doba Otomanske imperije, poklon ministra odbrane Turske. Predsednik Bugarske Prvanov poklonio je premijeru dva srebrna tanjira, a Kostas Karamanlis, predsednik Grčke, doneo je zlatnu čašu. Od domaćih poklona tu su ikone iz Hilandara i Sveto pismo, dar patrijarha.

U kabinetu gradonačelnika su nam rekli da njihova služba protokola procenjuje poklone i da će ih staviti na sajt kada budu imali poklone koji prelaze polovinu prosečne plate.

Prema Zakonu o sprečavanju sukoba interesa, funkcioner ne sme biti ni u kakvom odnosu zavisnosti prema licima koja bi mogla uticati na njegovu nepristrasnost u obavljanju javne funkcije, niti sme da koristi javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe. Zato svi pokloni koje imenovani, postavljeni ili izabrani funkcioner dobije, a koji prelaze vrednost polovine prosečne mesečne zarade u Republici moraju biti prijavljeni i predati Odboru.

Milovan Dedijer kaže da funkcioner može da zadrži poklon ako njegova vrednost ne prelazi polovinu prosečne mesečne zarade.

– Naš zakon se odnosi samo na domaće poklone od pravnih i fizičkih lica – objašnjava on.

Za poklone iz inostranstva važe drugi propisi i oni ostaju u vlasništvu države, osim prigodnih poklona manje vrednosti.

Posao u Odboru sada obavlja devetoro ljudi, ali Dedijer očekuje da će novim izmenama zakona, taj posao ubuduće obavljati samo jedan čovek. A posla ima mnogo. U unutrašnjosti funkcioneri još nisu upoznati sa Zakonom, pa su ih ljudi iz Odbora obilazili i objašnjavali im propis.

– Samo pokretanje postupaka protiv funkcionera je neprijatno, pa to prethodno proveravamo i tek kada dođemo do podataka da postoji osnovana sumnja reagujemo, a funkcioneru ostaje 15 dana da odgovori. Posle odgovora postupak se ili obustavlja ili se izriče mera i ostavlja rok da se izvrši obaveza – navodi Dedijer.

Zakon se ne odnosi na organe u ustanovama i drugim organizacijama i funkcionere u pravosuđu, pa je Odbor predložio da se i oni uključe, kao i funkcioneri u obrazovanju, kulturi, zdravstvu...