Irak između SAD i Irana

Bagdad – Odluka Iraka da kontroliše iranske avione koji lete za Siriju možda će se dopasti Sjedinjenim Državama, ali istovremeno pokazuje koliko je kriza u Damasku ubacila premijera Nurija el Malikija još delikatnije balansiranje između dva njegova ključna saveznika, izveštava Rojters.

Kada se ove godine suočio sa pobunom parlamenta, Maliki je mogao da računa da će Teheran uticati na političare njegove šiitske većine koji su obezbedili da Irak brzo stane iza svog šiitskog premijera.

Ali, pošto su SAD javno protestovale da Iran koristi vazdušni prostor Iraka kako bi ljudstvom i oružjem pomogao predsedniku Bašaru el Asadu da se suprotstavi pobunjenicima koji uživaju podršku Zapada, iračka vlada je obavestila Vašington da će izvršiti inspekciju iranskih letova.

Devet godina pošto su američke snage oborile iračkog sunitskog diktatora Sadama Huseina, i devet meseci pošto su se konačno povukle iz Iraka, Maliki umnogome zavisi od Teherana, neprijatelja Vašingtona. On se naginje ka Iranu radi podrške kod kuće ali i u pretežno sunitskom regionu u kome ima malo prijatelja.

Istovremeno, njemu je i dalje potrebna Amerika – delom zbog vojne pomoći, ali i zbog toga što su Iraku neophodne globalne investicije i trgovinski aranžmani za industriju nafte koju pokušava da podigne na noge.

Sve to vreme, dok građanski rat u Siriji raspaljuje istorijsku konfrontaciju između sunitskih i šiitskih muslimana i Arapa i Persijanaca na Bliskom istoku, Maliki pokušava da obezbedi prostor Iraku – i sopstvenim interesima. „Pokušavamo da zauzmemo neutralnu poziciju zasnovanu na nacionalnim interesima”, rekao je nedavno Rojtersu šef diplomatije Hošijar Zebari objašnjavajući iračku politiku oko Sirije. „Pokušavamo da se diferenciramo. Stvari nisu crno-bele”.

Irak kaže da ima politiku nemešanja u Siriji, ali ostaje blizak pozicijama Teherana odbijajući da podrži zahteve Zapada i Arapske lige za uklanjanjem Asada, čija je alavitska manjina ogranak šiitskog islama.

Malikiju, koji je svojevremeno imao utočište u Siriji i Iranu kao šiitski aktivista koji se borio protiv Sadama, poraz Asada koji bi značio da Damask dođe pod kontrolu sunita značio bi pojačavanje pretnje sunitskih pobunjenika sa kojima je već suočen.

„Odbijamo pokušaje da se režim obori silom jer bi to vodilo široj krizi u regionu”, kaže Maliki.

Izgleda da ta briga, mnogo više od bilo kakvog pritiska iz Teherana, vodi iračkog premijera, kažu diplomate i irački zvaničnici. „Maliki pre svega gleda na Malikijeve interese”, kaže jedan diplomata. „Odnosi sa Iranom možda su deo toga, ali ne mislim da iranski interesi ugrožavaju Malikijeve domaće interese.”

Maliki je nesumnjivo svestan koristi koje ima od toga da Iran drži u igri. Teheran je pomogao da on 2010. Dobije drugi mandat tako što je rascepkane šiitske partije nagovorio da se ujedine i nadvladaju sunite, Kurde i nezavisne grupe.

Istovremeno, i pre nego što su se trupe povukle, istopio se uticaj Vašingtona na lidera koga su svojevremeno smatrali korisnijim po američke interese od ostalih šiitskih kandidata. Svestan nacionalnih senzibiliteta, Maliki je rekao da Irak ne može da podržava male američke snage koje ostaju sa potpunim pravnim imunitetom.

Vašington ipak uspeva da utiče na Malikija, što dokazuje i potez sa kontrolom iranskih aviona na putu za Siriju. „Maliki nikada neće rizikovati svoje odnose sa SAD”, kaže irački šiitski poslanik Amir el Kinani. „On će poslati poruku u kojoj kaže da oni moraju da ga podrže da ostane na vlasti. To nema veze sa religijom – za Malikija ili za Iran – to se samo tiče interesa.”

Vašington je samo 2012. odobrio prodaje oružja Iraku u vrednosti od dve milijarde dolara, uključujući nedavno zaključene nabavke američkih tenkova. Bagdadu će uskoro biti isporučeno više od 30 lovaca F-16 koji treba da predstavljaju kičmu njegovog novog ratnog vazduhoplovstva.

Dok je predsednik Barak Obama zaokupljen izbornom kampanjom, neki u SAD smatraju da bi Irak trebalo jače pritisnuti da se distancira od Irana. Ali američke diplomate smatraju da bi pojačan pritisak mogao da po Malikija ima kontraefekat. Stejt department odbija sugestije da se pomoć Bagdadu stavi pod znak pitanja ukoliko Irak ne blokira iranske letove za Siriju.„Maliki ima mnogo razloga zbog kojih želi da Asad ostane na vlasti. Činjenica da Iran ima iste želje samo nagoveštava snažnije veze”, kaže Stefan Bidl, profesor sa univerziteta Džordžtaun. „To ne znači da će Maliki ignorisati američke želje. On traži podršku gde god može da de dobije, a SAD mogu da mu obezbede oružje kvaliteta koje ne može da dobije od Irana.”

Sirijska kriza, i budući razvoj tamošnjeg rastućeg sektaškog sukoba sunita i šiita, ostaje glavno pitanje koje će odrediti kako će Maliki ubuduće određivati odnose prema Vašingtonu i Teheranu.