Rusija oštro kritikovala Rikera

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 19. marta – Međunarodna rasprava o Kosmetu donela je danas u Savetu bezbednosti i neuobičajeno oštru kritiku Rusije na račun izveštaja šefa Unmika Joahima Rikera. "Iako nije bila predviđena diskusija, kad sam video koliko su njegova zapažanja jednostrana, morao sam da mu odgovorim" – izjavio je ruski ambasador Vitalij Čurkin, kao jedini učesnik skupa koji je izašao iz sale pre nastavka Rikerovih posebnih konsultacija s članicama Saveta.

Izveštaj šefa Unmika o tromesečnom radu, Čurkin je ocenio i kao "praktično propovedanje nezavisnosti", a ne očekivani "objektivan prikaz situacije". To nije dobro – dodao je ruski ambasador – "pa sam rekao da bismo, ako bismo zatvorili oči, poverovali da govori Ahtisari, a ne Riker". Srećom, Riker je sedeo "preko puta mene pa sam ga pogledao pravo u oči i rekao mu šta sve mislim o tome".

Rikerovo izlaganje bilo je "još jedan znak da neki značajni ljudi u međunarodnom prisustvu" na Kosmetu promovišu nezavisnost umesto  da pokušaju da se dođe do zajednički prihvatljivog rešenja" – naglasio je Čurkin. Zatim je polemisao sa stavom da rešenje za Kosmet mora da bude po volji većinskog naroda, kako se govori i u Vašingtonu, ukazavši da "rešenje mora da bude prihvatljivo multietničkoj zajednici na Kosovu". 

Čurkin se založio za nastavak statusnih pregovora o Kosmetu a na pitanje "Politike" da li bi taj produžetak bio sa Martijem Ahtisarijem ili bez njega, odgovorio je: "Sam Ahtisari je rekao da je na kraju puta, pa mislimo da to treba razmotriti, a najvažnije je nastaviti pregovore sa onim ličnostima koje će podsticati napredak pregovora".

Na pitanje da li će Moskva uložiti veto na eventualni nacrt nove rezolucije o Kosmetu, Čurkin je rekao: "Veto je mnogo velika reč pa ne želim da je upotrebljavam dok ne dođe vreme da se glasa". Sada "ne vidimo kako bi Savet bezbednosti uopšte mogao da podrži rešenje koje bi bilo nametnuto u situaciji kad Rezolucija 1244 nije primenjena jer standardi nisu dostigli ni pristojan nivo" – nastavio je Čurkin. I zaključio: "Moglo bi se reći da smo na sredini, a svakako ne na kraju, razgovora".

Po završetku konsultacija, drugačiji pogled izneo je predstavnik SAD u UN Aleks Volf. On je ponovio podršku Ahtisariju a Rikerov izveštaj je ocenio kao izbalansiran…

Članicama Saveta bezbednosti UN danas je preneta i poruka Srbije da treba produžiti razgovore o Kosmetu s novim posrednicima umesto Martija Ahtisarija čiji predlog za status te pokrajine smatra kršenjem principa i akata svetske organizacije. Beograd "smatra da je novi krug pregovora jedini put ka pravednom i održivom rešenju i spremna je za kompromis oko budućeg uređenja pokrajine Kosova i Metohije".

Ove stavove je na sednici Saveta, koja je u njujorškoj palati bila zatvorena za javnost, prenela predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić. "Vlada Srbije snažno podržava inicijativu Rusije za nastavak (tog) pregovaračkog procesa" – naglasila je, takođe, povodom teme o kojoj se u UN ponajviše govori.

U diplomatskim krugovima se procenjuje, naime, da je nastupila nova faza u kojoj će se oko Kosmeta pojačati odmeravanje različitih pristupa velikih sila, pogotovu u šestornoj Kontakt grupi a naročito u dijalogu Moskve i Vašingtona, koji podržava još neobjavljeni Ahtisarijev "plan" za koji se nezvanično govori da preporučuje "nadziranu nezavisnost Kosova". Produžetak i širenje dijaloga je prošlog petka nagovestio i portparol Stejt departmenta, rekavši da očekuje "da će biti još prilično razgovora narednih nedelja i meseci" i da će biti "još podosta prilika za konsultacije ne samo između SAD i Rusije (čije je inicijative okarakterisao kao "legitimne") i među članicama Saveta bezbednosti, nego i sa Srbijom i drugim državama u regionu".

Današnja sednica bila je posvećena razmatranju redovnog tromesečnog izveštaja o radu Unmika, ali u atmosferi povišenih iščekivanja od niza susreta "iza scene", gde bi se u diskreciji potražili putevi ka kompromisu, koji većina priželjkuje, ali koji još nije na pomolu. Članicama Saveta se prvo obratio šef Unmika Joahim Riker u čijem su govoru akcentirani delovi iz njegovog ranije dostavljenog izveštaja – da je u razmatranom periodu (do 19. februara ove godine) postignut napredak na Kosmetu kao i da tamošnje privremene institucije treba da nastave ostvarivanje dogovorenih standarda, koji mahom podrazumevaju poboljšavanje položaja Srba i ostalih nealbanskih zajednica. U njegovoj delegaciji bio je i kosovski predsednik Fatmir Sejdiu.

Učesnici skupa su razmotrili i izveštaj generalnog sekretara Ban Ki Muna. U tom dokumentu se preporučuje, uz ostalo, da "održivo rešenje za budući status Kosmeta s blagovremenim okončanjem tog procesa treba da bude prioritet međunarodne zajednice" tako da "Kosovo bude stabilno i da u njemu sve zajednice koegzistiraju u miru". 

Srbija "na vreme upozorava na pretnje albanskih separatista i terorista… da će ponoviti scenario od pre tri godine kada su 17. marta ubijali Srbe i palili i uništavali sve što je srpsko u pokrajini" – rekla je Rašković-Ivić i pozvala Savet bezbednosti da "preduzme sve mere kako bi se poštovala Rezolucija 1244, koja garantuje mir i bezbednost za sve stanovnike u pokrajini". Navela je zatim da su "u protekla četiri meseca izvršena 52 etnički motivisana napada na Srbe i pripadnike drugih nealbanskih zajednica" kao i niz drugih primera kršenja Rezolucije 1244.

U osnovi ideje o nezavisnosti Kosmeta nalazi se "projekat etnički čistog Kosmeta" zbog čega "separatisti i ekstremisti, pred očima međunarodne misije, sistematski sprečavaju povratak izbeglih Srba, a zastrašuju ili pokušavaju da proteraju one koji su ostali". Zatim je istakla kako je nedavno "ministar unutrašnjih poslova u Prištini dao ostavku posle smrti dva albanska demonstranta, a za ubistvo 931 Srbina na Kosmetu, od 1999. godine, niko nije osuđen i niko od zvaničnika nije došao na ideju da ponudi ostavku".

Ahtisarijev predlog je ona ocenila kao pokušaj "nametnutog rešenja kojim se krše" – Rezolucija 1244, Povelja UN, Završni akt iz Helsinkija i Ustav Republike Srbije. U tom predlogu, dodala je, nema nijednog "suštinskog stava iz platforme koju je zastupao Beograd" čijih je "500 amandmana ignorisano i odbijeno". "Konačan odgovor Srbije poznat je i jasan a on glasi da odbacujemo predlog kojim se otima 15 odsto naše teritorije", naglasila je Rašković-Ivić.  Ponovivši da je Ahtisarijev predlog "u potpunoj suprotnosti s važećom Rezolucijom 1244" pa da "ne ispunjava nijedan uslov, ni formalni ni suštinski da se nađe pred Savetom bezbednosti", ona je ukazala da je "sada najvažnije uvesti model suštinske autonomije za pokrajinu Kosovo i Metohiju – kao fundamentalno pitanje novog kruga pregovora".

Vlada Srbije "poziva na dijalog i nastavak pregovora, pravih i temeljnih, koji će se u dobroj volji voditi na osnovu Rezolucije 1244" – rekla je Sanda Rašković-Ivić. I zaključila: "Samo takvi razgovori mogu dovesti do kompromisa i sporazumnog rešenja, koje će biti u skladu s Poveljom UN, a na dobrobit podjednako Srba i Albanaca i njihove zajedničke budućnosti".

U Njujorku su od sinoć i savetnici predsednika i premijera Srbije – Leon Kojen i Slobodan Samardžić, koji su bili u delegaciji Srbije na današnjem zasedanju u Palati UN. Oni će ovde, kako se saznaje, imati sastanke s predstavnicima niza država, među kojima i – stalnih članica Saveta bezbednosti.

-----------------------------------------------------------

O rokovima govori samo još šef Unmika

Njujork, 19. marta - O rokovima za odluku o statusu Kosmeta govori još samo šef Unmika Joahim Riker - prenela je Sanda Rašković-Ivić novinarima utisak s današnje sednice Saveta bezbednosti UN. Predstavnici SAD i Britanije su, rekla je, kritikovali Srbe zbog neučestvovanja (u privremenim kosovskim organima) a ona im je odgovorila da je to posledica činjenice da Srbi nisu glasali za te institucije…

Celinu sada iznetih stavova Amerike i Britanije, predsednica Koordinacionog centra za Kosmet ocenila je kao "blaže nego ranije". Zatim je rekla da se "na marginama sastanka Saveta", delegacija Srbije srela s predstavnicima Italije, Perua i Gane. "Oni su rekli da njihove zemlje još nisu donele konačan stav o statusu Kosmeta i da podržavaju postepeni pristup, pa će, po svemu sudeći, podržati i nastavak pregovora" - dodala je. "Uverena sam da će doći do nastavka pregovora, da moraju da se poštuju principi Kontakt grupe, da se nađe kompromis, kao i da treba promeniti međunarodnog predstavnika" (Ahtisarija), zaključila je Rašković-Ivić.

Momčilo Pantelić

-----------------------------------------------------------

SAD odbacile zahtev Rusije za smenu Ahtisarija

Vašington - SAD su danas odbacile ruski zahtev za smenu specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za pregovore o statusu Kosova i Metohije Martija Ahtisarija, čiji predlog o "nadgledanoj nezavisnosti" za južnu srpsku pokrajinu Beograd nije prihvatio."Mislimo da Ahtisari dobro obavlja svoj posao, noseći se sa vrlo, vrlo teškim problemom. Vreme je da se iznese neko rešenje za Kosovo koje je moguće", izjavio je portparol Stejt departmenta Šin Mekormak, preneo je AP.

Šef ruskog Saveta za bezbednost Igor Ivanov izjavio je u nedelju da bi izaslanik UN trebalo da bude zamenjen jer je Srbija odbacila Ahtisarijev plan za status Kosova."Ukoliko ne bude postignut sporazum, a do sada, koliko mi shvatamo, nije, to znači da je neophodno nastaviti pregovore i imenovati novog specijalnog izaslanika", rekao je Ivanov, čija zemlja ima pravo veta u Savetu bezbednosti UN.