Neizvesnije nego u Beogradu

Od izveštača "Sportskog žurnala"

Melburn, 19. marta – Sportski direktor Vaterpolo saveza Srbije Nenad Manojlović je kao selektor učestvovao na dva svetska prvenstva i na oba osvojio medalju. U Fukuoki 2001, neposredno posle evropskog zlata u Budimpešti, stigao je do srebra, a dve godine kasnije, u Barseloni, naša reprezentacija je, posle titule evropskog prvaka u Kranju, završila na trećem mestu. Uz to ima i olimpijsku bronzu iz Sidneja i srebro iz Atine. "Očekujem uzbudljiv šampionat u Melburnu. Sigurno je da će utakmice biti mnogo neizvesnije nego prošle godine na Evropskom prvenstvu u Beogradu. Mnogi su se pojačali, tako da treba biti spreman za velika iskušenja", upozorava Manojlović.

Naša reprezentacija je sastavljena od igrača koji četvrti i peti put igraju na ovakvom takmičenju i petoricom debitanata. Koliko će dobar da bude taj spoj mladosti i iskustva?

– Pitanje je da li su to baš klasični debitanti. Tim je tako komponovan da stariji igrači daju ritam koji mlađi prihavataju. Videćemo sada koliko mladi mogu da preuzmu odgovornost, mada je primetno da mogu mnogo da pruže, – tvrdi Manojlović, koji smatra da mnogo zavisi od utakmice s Italijom u četvrtak. – Naš prvi cilj je prvo mesto u grupi, jer nam omogućava lakši put do polufinala. Dobro je što smo odigrali onako nervoznu, tešku utakmicu s Italijanima na turniru na Novom Zelandu. Oni su sve bolji i na to moramo da budemo spremni.

Biće to vrlo težak meč. Motivisanost naših igrača nije sporna. Lako podnose sve probleme. Iskustvo je adut Vujasinovića, Šapića i kompanije.

– Oni tačno znaju koliko i šta mogu. Selektor Dejan Udovičić ima s njima izuzetno dobru komunikaciju. Približnih su godina i možda lakše nalaze zajedničke jezik. Ne treba ih opterećivati pričama o zlatu, – kaže Manojlović. – Mislim da je to, s obzirom kroz šta su sve prošli u karijeri i šta su sve postigli, nepotrebno i nerealno. Niko više od njih ne želi uspeh, svi hoće da nastave s osvajanjem medalja i treba ih pustiti na miru. Iskustvo je vrlo bitan činilac i znaju da se nose sa opterećenjima.

O najvećim suparnicima Manojlović ima ovakvo mišljenje:

– O Italijanima sam već sve rekao. Rusi su tamo gde su i bili. Kod Španaca dosta zavisi od forme i Pereza, mada je i drugi centar Valjes opasan. Mađare nismo gledali, ali se zna da su jaki. Grci i Hrvati su vratili nekoliko starijih igrača. To je vrlo osetljiva stvar, videćemo koliko će postići. Mi smo godinama planski osvežavali ekipu. Na odvajanje Crne Gore nismo mogli da utičemo, ali smo se prilagodili. Verujem da ćemo i u Melburnu da budemo uspešni i obezbedimo vizu za Olimpijske igre u Pekingu. Takav rezultat bi nam mnogo značio.

--------------------------------------------------------------------------

I Fina pamti prvo zlato "plavih"

Od izveštača "Sportskog žurnala"
Melburn, 19. marta – Specijalno izdanje Svetske plivačke federacije (Fina) posvećeno Svetskom prvenstvu u Melburnu bavi se i istorijom, zanimljivostima s dosadašnjih takmičenja od Beograda 1973. do Montreala 2005. Plivanje je uvek u prvom planu i samo je jednom u senci vaterpola. Sa šampionata u Madridu 1986. glavna tema je čuveni finale između Jugoslavije i Italije:

"To je bio istorijski susret, izuzetno uzbudljiv, spektakularan i najdramatičniji ikad odigran. Počeo je 22. avgusta u 20,30 č i trebalo je da se završi oko 22. Međutim, počeo je kasnije, oko 22 i završio se posle osam produžetaka posle ponoći".

Opisuju se dramatični trenuci meča. Vođstvo Jugoslavije s 9:7 zahvaljujući golovima Vasovića u prvom produžetku, a onda je Kampanja postigao dva i izjednačio. I tako dalje do samog finiša kada je Milanović golom u poslednjem sekundu doneo zlato "plavima".

"Tačnije ostale su još tri desetinke do kraja utakmice", precizira se u tekstu.

Evo šta je Fina izdvojila za nezaborav sa svetskih prvenstava:

BEOGRAD 1973: Stiv Holend, čudo od deteta. Sa 15 godina je osvojio zlato na  1.500 i postavio svetski rekord.

KALI 1975: Širli Babašof pobedila čuvenu Korneliju Ender na 200 slobodno.

BERLIN 1978: Američki plivači osvojili 20 zlatnih medalja i postavili devet svetskih rekorda.

GVAJAKIL 1982: Zvezdani dani Mihaela Grosa (Zapadna Nemačka) i Vladimira Saljnikova (SSSR).

MADRID 1986:  Finale vaterpolista Jugoslavija – Italija.

PERT 1991: Prva zvezda bio je Mađar Tamaš Darnji, ali je pažnju privukla dvanaestogodišnja kineska skakačica Vu Minsija.

RIM 1994: Kinesko čudo u ženskom plivanju – 12 zlatnih medalja i pet svetskih rekorda, a zapamćena je i Nemica Franciska Van Almzik, koja je ušla u finale na 200 slobodno zahvaljujući odustajanju Dagmar Haze i plivajući u osmoj stazi ne samo što je postala svetska prvakinja, nego je oborila i svetski rekord.

PERT 1998 – Nijedan svetski rekord, Australijanac Majkl Klim osvojio sedam medalja, a četiri zlata pripala Amerikanki Dženi Tomson.

FUKUOKA 2001 – Australijanac Jan Torp osvojio šest zlatnih medalja.

BARSELONA 2003 – Amerikanac Majkl Felps pet zlatnih medalja i isto toliko svetskih rekorda.

MONTREAL 2005 – Na 100 beterflaj Australijanac Jan Kroker se "osvetio" Felpsu za poraz u Atini na Olimpijskim igrama.