Izlazak na more

Britanska štampa je od 12. novembra 1912. počela da objavljuje priloge čija je osnovna poruka glasila da su srpske pretenzije na Primorju lokalno pitanje zbog koga nije vredno voditi opšti rat...Jedini tekst u kome je Srbija napadnuta zbog svojih prekomernih ambicijaDejli mejlje objavio 26. novembra pod naslovom, Povećane srpske ambicije. U članku je snažno napadnut zahtev Nikole Pašića, objavljen u Tajmsu, da Srbiji treba da pripadne deo albanske obale od Lješa do Drača sa zemljištem koje bi obuhvatalo celu sredinu Albanije. Autor teksta je smatrao da je vrlo bitno da prijatelji i zaštitnici Srbije ubede kralja Petra da njegova zemlja za te svoje ambicije ne može dobiti pomoć ni od koga i da se ne može dozvoliti evropski konflikt jedino zbog nje. I Dejli njuzje eksplicitno bio protiv srpskog jadranskog pristaništa u tekstu publikovanom 17. novembra u kojem se isticalo da Engleska jasno treba da kaže da neće ulaziti u rat zbog srpskog traženja luke na Jadranu.

Tajmsje na primer u dva članka objavljena 9. novembra upoznao svoje čitaoce sa time da Srbi najviše žele da dobiju izlaz na Jadran i to ili luku Drač ili San Đovani di Medua. Takođe je upozoravano na to da su vojni uspesi dali povoda velikom broju šovinističkih oficira da održavaju uverenje o mogućem i junačkom otporu prema Austriji, ali da takva politika ima malo zastupnika u odgovornim srpskim krugovima. U dva teksta objavljena istog dana, 19. novembra, redakcija Tajmsa je kritikovala Srbiju zbog njene neumerenosti u pogledu teritorijalnih aranžmana i pozivala je da ne provocira Austriju.

U uvodniku, Put ka miru, isticalo se da Srbi nisu pokazali nimalo skromnosti posle svojih pobeda kao što je slučaj sa Bugarima. Njihove aspiracije su priznali svi i najbliži susedi, ali njihovo ostvarenje ne treba tražiti na žestok i provokativan način.

List napominje da su evropske zemlje voljne da dopuste da se srpske težnje zadovolje u izvesnim granicama i kada dođe za to vreme, ali da ne žele da budu uvučene u opšti rat zbog želja koje su prenagljene. Na kraju teksta, Srbija je upozorena da Velika Britanija neće dopustiti da bude uvučena u konflikt zbog jednog lokalnog nesporazuma koji bi se vrlo lepo mogao rešiti u korist mira.

Ipak i Tajmsje priredio nekoliko novinskih priloga koji su zastupali pravo Srbije da dobije teritorijalne nadoknade. Ovaj list je 27. novembra pisao da je Srbija napredna zemlja i da s razlogom traži slobodan izlaz na Jadransko more za svoju trgovinu, s obzirom na to da joj to njene pobede dozvoljavaju. Novinar Tajmsa je isticao da „svi smatraju da je za srpsku trgovinu potreban izlaz i da on treba da bude povezan sa srpskim zemljištem jednim koridorom ili specijalnom železničkom prugom, koja bi Srbiju vezivala sa pristaništima i gde bi imali naročitih olakšica, ali bez suvereniteta. To mišljenje deli i Engleska koja ne želi da Srbija bude potisnuta, već samo želi da ona svoje težnje iznese mirno i u zgodnom momentu”. U tekstu, Jedan pledoaje za Srbiju, štampanom 6. januara 1913. novinar Tajmsa  polemiše sa austrijskim zalaganjima za stvaranje velike Albanije i konstatuje da se nijedan saveznik nije borio s većom hrabrošću niti tako lepo doprineo zajedničkom uspehu kao što su to učinili Srbi. Međutim, izražavalo se strahovanje da će oni biti lišeni svega osim jedne srazmerno male izmene granice, ako bi se usvojila velikoalbanska ideja. Stajući otvoreno na stranu Srbije, autor teksta upozorava da ne „može biti u interesu Evrope da Srbiju ubuduće peče osećanje nesnosne nepravde koja joj je namerno učinjena radi jedne države čiji stanovnici tek treba da dokažu da su sposobni za disciplinovan život. Pristajući na rešenje Evrope po pitanju jadranskog pristaništa Srbija je došla do krajnjih granica trpeljivosti.”

Sumirajući balkansku situaciju, Vestminster gazetaje 9. novembra 1912. izneo predlog da se Srbiji dodeli jedno jadransko pristanište, a u zamenu za to Austrija treba da utvrdi svoje trgovinske odnose sa celom balkanskom ligom. Tako bi Srbi bili osigurani trgovinskim odnosom sa Austrijom i ujedno ostali u zajednici sa ligom, a ona zadovoljila svoje ekonomske težnje.

(Deo iz naučnog rada o pisanju britanske štampe o Balkanskim ratovima, objavljenog u „Istorijskomčasopisu SANU”, knj. L 2003. str. 131-152)