Državne plate "podivljale"

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto zarada) u Srbiji isplaćena u februaru iznosila je 25.228 dinara. U odnosu na neto prosek isplaćen u januaru, nominalno je bila veća za 4,59, a realno za 4,8 odsto, saopštio je juče Republički zavod za statistiku. Ovoliko realno povećanje plata u jednom mesecu možda bi i moglo da se razume, da nije onog što sledi. Naime, prosečna neto zarada isplaćena u februaru ove godine je u odnosu na isplaćenu u istom mesecu 2006. nominalno bila veća za 28,93 a realno čak za 23,5 odsto.

I, na kraju, podatak od koga se ekonomistima diže kosa na glavi. Prosečna neto zarada isplaćena u prva dva meseca ove godine, u poređenju sa istim periodom prethodne, bila je nominalno veća za 30,71, a realno za 24,37 odsto.

Posle svega, zaista ne treba da čudi nedavna kritika stručnjaka MMF-a velikog nominalnog rasta plata u 2006. i prvim mesecima ove godine kao i opomena da takav rast zarada i rasipnički skrojen budžet za 2007. sigurno trasiraju put rastućoj inflaciji. 

Ko pothranjuje bolest od koje beži svaka nacionalna ekonomija?

– Rast zarada u prva dva meseca ove godine u najvećoj meri je posledica povećanja plata koje se isplaćuju iz budžeta i u javnim preduzećima – izričit je Miladin Kovačević, saradnik Makroekonomskih analiza i trendova. – To se dešavalo uglavnom u drugoj polovini 2006, a naročito u poslednja tri meseca prošle godine. Prethodio je rebalanas budžeta u oktobru, ali taj ubrzani rast je nastavljen i u prvim mesecima ove godine.

Kovačević navodi da su, na primer, u ovom periodu plate u javnim preduzećima, kao što su EPS i NIS, u januaru u odnosu na decembar u proseku realno bile veće za 21 odsto. Statističari su zabeležili da je povećanju najviše doprineo januarski nominalni skok zarada u EPS-u u odnosu na decembar za čak 76 odsto, a u poređenju sa januarom prošle godine za više od 90 procenata. Tako je ukupan međugodišnji nominalni rast zarada u januaru u javnom sektoru dostigao oko 30 odsto, a realni 26,3 procenta. Poređenja radi, u navedenom periodu u privredi i privatnom sektoru, plate su realno povećane za 20 odsto, što je oko 3,5 puta više od ostvarenog rasta BDP-a u 2006. godini od 5,8 odsto.

Na pitanje, da rast zarada u javnim preduzećima možda nije posledica velikih otpuštanja, Kovačević tvrdi da ima i toga, ali ne u značajnijoj meri. Naime, po njegovim rečima, ne računajući faktor "otpuštanja viškova", realni rast plata u januaru ove godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne, bio bi veći za dva-tri procentna poena. 

– U februaru je nastavljena ekspanzija zarada u celini, uključujući i privatni sektor – napominje naš sagovornik. Ali, glavni generator rasta plata je javni sektor, dakle budžetski sektor i javna preduzeća. To je u međugodišnjem periodu uzrokovalo rast ukupne tražnje za više od 20 odsto, pri čemu plate nisu jedini uzrok povećanja tražnje, već i krediti koji se sve više odobravaju stanovništvu. To znači da se odigrava eksplozija potrošnje koja preti da ugrozi cenovnu stabilnost i spoljnotrgovinsku ravnotežu. Ako se ništa ne preduzme, moguć je osetniji rast inflacije, ali i spoljnotrgovinskog i deficita tekućih plaćanja sa inostranstvom, koji bi ugrozili spoljnoekonomsku ravnotežu, ukupnu stabilnost i budući razvoj.

Kovačević podseća da su na to ukazali i stručnjaci MMF-a prilikom nedavne poste Srbiji, a autori Makroekonomskih analiza i trendova još od avgusta 2006.

A na pitanje, šta bi najpre trebalo učiniti da se navedena pomama plata obuzda, Kovačević kaže da bi, za početak, bilo najbolje da Srbija konačno dobije novu vladu. Zatim da se donese novi budžet, koji bi bio restriktivniji od predloženog. Potom da se hitno uspostavi budžetska disciplina i da se u njegov okvir stavi i Nacionalni investicioni plan, koji bi bio detaljno revidiran. – Postojeće plate u određenim sektorima bi morale da se zamrznu, a u ekstremnim slučajevima odobrena povećanja da se svedu na adekvatnu meru – ističe Kovačević. – To podrazumeva i nastavak restriktivne monetarne politike, ali i najhitnije strateško planiranje transformacije javnih preduzeća. Istovremeno bi moralo da se pristupi uspostavljanju održivosti socijalnih fondova, pre svega penzionog, i njihove nezavisnosti od budžeta.