I muzejski eksponati „gase" vatru

11. 10. 2012. 14:00

„Ка-28” изложен у музеју код Аеродрома „Никола Тесла” (Фото Анђелко Васиљевић)

Srbija će, ako se realizuju planovi Republičkog štaba za vanredne situacije, buduće šumske požare dočekati spremnija – sa više helikoptera opremljenih za gašenje požara, a posebna zanimljivost je mogućnost aktiviranja dva helikoptera iz – muzeja. Naime, pošto zbog ekonomske krize i budžetske štednje nije realno očekivati kupovinu novih protivpožarnih helikoptera ili aviona, odlučeno je da se dodatno osposobi ono čime se sada raspolaže. A to znači kupovinu dodatnih podvesnih vedara („vodenih bombi”) za postojeće vojne helikoptere „Mi-8” i „Mi-17”, koji na ove zadatke nose po dve, odnosno tri tone vode i, ako se ispostavi da je moguće i isplativo, remont dva helikoptera tipa „Ka-28” („kamov“) iz sadašnje postavke Muzeja jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva.

Ma kako neobično zvučala ova ideja, ona ima realnu osnovu, jer je reč o letelicama koje su ostvarile relativno mali broj sati naleta, a mogli bi da nose „vodenu bombu” od pet tona. Potpukovnik Božidar Cmiljanović, načelnik Odseka za razvoj u komandi Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane (ViPVO), napominje da ove „kamove” ne treba mešati sa ruskim „Ka-32”, koji tokom leta dežura na aerodromu u Nišu i gasi požare po Srbiji.

– „Ka-32” je namenski konstruisan kao protivpožarni helikopter velike nosivosti, dok su naši „Ka-28” napravljeni kao protivpodmornički helikopteri. Ipak, skidanjem protivpodmorničke opreme povećala bi se njihova nosivost. A da bi se ušlo u njihov remont neophodno je napraviti procenu tehničke i ekonomske izvodljivosti. Taj proces, za sada, nije počeo – objašnjava potpukovnik Cmiljanović.

Helikopteri iz sadašnje muzejske postavke, i to one na otvorenom prostoru oko zgrade muzeja, u JNA su uvedeni 1988. godine, pred sam raspad Jugoslavije. Bili su raspoređeni u Hrvatskoj, a po izbijanju oružanih sukoba prevezeni su u Crnu Goru,gde su malo korišćeni, a odatle 2000. godine – u muzej, jer je tada procenjeno da su višak.

Leteli su svega po oko hiljadu sati, nisu im iskorišćeni resursi ni do prvog remonta, koji je predviđen posle 1.500 sati naleta. Danas je u aktivnoj službi samo jedan pilot koji je leteo na ovim „kamovima”, inače prepoznatljivim po duplom rotoru.

– Posle tehno-ekonomske analize, ako bi se zaključilo da je to moguće i isplativo, remont bi se obavio u nekom od ovlašćenih zavoda, najverovatnije u Rusiji ili Ukrajini. Posle toga trebalo bi obučiti pilote i zemaljsko osoblje koje bi održavalo helikoptere – kaže potpukovnik Cmiljanović.

Ono što je sigurno je da će na gašenjima požara na otvorenom prostoru i dalje biti angažovani helikopteri „Mi-8” i „Mi-17”, čiji su piloti već stekli iskustvo na ovim zadacima. Reč je o pouzdanim helikopterima ruske proizvodnje.„Mi-17” je zapravo usavršena verzija „Mi-8”, opremljena jačim motorima. Ono što bi poboljšalo mogućnosti ViPVO na ovim zadacima je nabavka novih podvesnih „vedara” za vodu, koja su ruske ili kanadske proizvodnje.

– Reč je o zahtevnom zadatku, helikopter nosi podvesni teret, leti se nisko, kroz dim i vrelinu, ponekad i pet sati dnevno – kaže major Miloš Marković, komandant 890. mešovite helikopterske eskadrile, poznate i pod nazivom „Pegazi”.

Osim toga, kaže major Vladimir Grbović, zahteva se i poseban oprez, jer je na gašenju požara često angažovano više letelica na relativno malom prostoru.

– Važno je da se napravi takozvani lanac, helikopteri lete u nizu, dok jedan zahvata vodu, drugi leti ka požaru, a treći je već odbacio vodu i vraća se da je ponovo zahvati – objašnjava major Grbović.

Helikopteri „Mi-8” proizvedeni su osamdesetih godina prošlog veka, mnogi su zapravo stariji od pomenutih „kamova” iz muzeja i vršnjaci su mlađih pilota, kao što je kapetan Goran Galić (1982).

– Helikopteri se dobro održavaju, i druge zemlje koriste letelice tih godišta. Spremni smo da se i dalje angažujemo na zadacima podrške civilnim strukturama i stanovništvu – kaže kapetan Galić.