Ljudski kapital i nova ekonomija

Jedino što je danas izvesno jeste to da se sve stalno menja. Oni koji su to shvatili na vreme sada su bogati i veliki: kao i uvek, za one koji stignu prvi ima najviše novca.

– Računa se da je u EU svaka deseta kompanija dosad shvatila da joj treba promena kursa i transformacija načina upravljanja. I njima ide – odlično! Oko 60 odsto kompanija trude se da obnove tehnologiju, one muče muku sa opasnostima i u problemima su. Istovremeno, jedna trećina svih firmi ovoga momenta ne čini baš ništa, "sve ide kao i obično", i njima može da se desi da podele sudbinu dinosaurusa – rekao je u uvodnoj reči Mark Liuks Gisi na konferenciji o upravljanju procesima znanja održanoj prošle nedelje u "Hajatu".

– Na vama je da shvatite da menadžment stare škole nije neprijatelj, i da treba da im pomognete: da prežive novu poslovnu klimu i da se adaptiraju. Očajnički su im potrebne i vaša inovacija i vaša kreativnost. Najveće su promene one koja se dese u umu, i zato imajte strpljenja, to nije jednostavno – poruka je koju je uputio doktor Gisi, dekan CBA poslovne škole i član Evropskog saveta.

Šta je sve drugačije? Prvo i osnovno, patrijarhalna strategija poslovanja nalik ratu u kome pobednika nema bez gubitnika zamenjena je manje nasilnim pristupom "takmičenja kroz kolaboraciju". To je novi moto današnjeg biznisa zasnovan na ženskom "jin" principu i vrednostima tako prirodnim za naš, nežniji pol: sada su na sceni solidarnost, pažnja, poštovanje, javnost u radu, briga o opštem dobru i rešenost da se podeli znanje jer smo svedoci da se jedino tako i može – umnožiti. A znanje je moć, danas više nego ikada, i ne može da se lažira!

Fokus je, dakle, na onima koji upravljaju ljudskim resursima, ili kraće: HR menadžerima.

Šta je uopšte HR menadžment?

HRM je pojam koji se kod nas pojavio početkom 2000. godine – sa prvim privatizacijama i multinacionalnim kompanijama. Dotle smo govorili o kadrovskim službama, pravnim poslovima, opštim poslovima, koji su se bavili bazama podataka, prijavama, odjavama, zdravstvenim knjižicama i rešavanjem radnih sporova. Sa završetkom restrukturisanja i promenama mentalnog sklopa, administracije i dalje ima, ali sada preteže u korist znanja i upravljanja znanjem.

– HR menadžment je uopšteno – rad sa ljudima. To znači da HR menadžer mora da poznaje sve segmente poslovanja da bi mogao da razume potrebe svojih kolega i da na njih valjano odgovori, da osmisli potrebe, a za to on mora da bude spreman da prihvati nova znanja jer treba da rešava probleme i ljudi i direktora i marketinga i nabavke i proizvodnje – pojašnjava Nebojša Rako, predsednik Asocijacije HR profesionalaca i HR direktor Holcim Srbija.

Fakulteti koji bi školovali HR menadžere još ne postoje u Srbiji. Doduše, rešenje su postdiplomske studije na koje se ipak malo ko odlučuje: prvo što to nije nimalo jeftino, a drugo što retko ko može biti siguran da će uloženi novac da mu se vrati – korporativna pravila koja kažu koliko radiš toliko vrediš, i firme spremne da investiraju u zaposlene, takođe, ne rastu na svakom ćošku. Ko onda može da postane HR menadžer i kako?

– Mi u Srbiji imamo percepciju da to treba da budu psiholozi, ali dobar HR menadžer može da bude i inženjer u fabrici koji razume ceo proces proizvodnje, koji može da razgovara i koji zna šta treba da radi. Ima jedan HR menadžer u Srbiji koji je završio – medicinu, i on je jedan od boljih HR direktora! Važno je da čovek hoće da ulaže u sebe, jer ako neće, onda je ulaganje u njega trošak a ne investicija – dodaje Nebojša Rako.

Šta treba da zna onaj ko već pliva u HR vodama?

Pre svega, da je u postindustrijskom društvu nemoguće sve izraziti brojevima (ili: kvantifikovati) i da se danas sve više vrednuje holistički pristup, odnosno "nos za prave stvari".

– Nije dobro kada je profit sam po sebi cilj, znajte: novac je uvek posledica ponašanja oličenog u viziji i misiji kompanije, i u transparentnoj i kvalitetnoj mreži unutar i okolo nje. Uloga HR menadžera je i koordinacija svih inputa i odnosa u kompaniji, i ka društvu. Ne gledajte u prošlost nego u budućnost! Sad vam treba inteligentan pristup koji vodi računa o kvalitetu a ne o kvantitetu: to je nova tranzicija a vi ste taj ključ koji menja svest – poručuje Gisi.