Osećanje zbunjenosti i protesta

Pod naslovom ,,Ne sumnjajte u prijateljstvo Jermena i Srba”, u ,,Politici” je (22. septembra) objavljen intervju ambasadora Jermenije u Republici Srbiji sa rezidencijom u Atini koji je u meni izazvao osećanje zbunjenosti i protesta, pošto su izjave ambasadora o mojoj zemlji nosile otvoreno neistinit i neprijateljski karakter. Te izmišljene izjave i insinuacije koje prikazuju Azerbejdžan i narod ove zemlje kao neprijatelja, a jermenski narod kao ugnjeteni i nastradali, nagnale su me da napišem ovo.

Kao prvo, u odgovoru G. Galačjana o odnosima Jermenije sa susednim zemljama, među njima Azerbejdžanom i Turskom, slažem se samo s jednom njegovom rečenicom, da se ,,susedi ne mogu birati”. Zaista, azerbejdžanskom i jermenskom narodu je sudbinski i istorijski zacrtano da žive u susedstvu. Što se tiče toga da Jermenija ima ozbiljne probleme sa Azerbejdžanom i Turskom – sa dva od četiri njena suseda, ti problemi su pre svega rezultat politike etničkog čišćenja i agresije protiv azerbejdžanskog i turskog naroda, koju sprovodi Jermenija. Upravo kao rezultat jermenske agresije danas se 20 odsto iskonski azerbejdžanskih teritorija nalazi pod okupacijom Oružanih snaga Jermenije, više od milion Azerbejdžanaca ostalo je bez krova nad glavom i rodnog ognjišta, postali su izbeglice i prinudno raseljena lica. Više od 20.000 naših sugrađana ubile su jermenske grupacije i pripadnici Oružanih snaga Jermenije, oko 50.000 Azerbejdžanaca postali su invalidi. Obraćam se gospodinu G. Galačjanu s pitanjem: ,,Da li Vi i Vaše rukovodstvo te činjenice ne smatrate svojom greškom?”

Treba konstatovati da okupacija istorijskih azerbejdžanskih teritorija od strane Jermenije i jermensko-azerbejdžanski sukob koji traje predstavljaju glavnu prepreku miru i stabilnosti u regionu. Azerbejdžan podržava mirno rešenje tog sukoba i nastavlja da se pridržava te pozicije. Politika koju sprovodi Jermenija protivreči međunarodno-pravnim normama, kao i rezolucijama Saveta bezbednosti UN i izjavama predstavnika OEBS-a, EU i NATO-a o ovom sukobu.

Povodom izjave G. Galačjana da je navodno predsednik Azerbejdžana proglasio Jermene u čitavom svetu glavnim neprijateljima svoje zemlje, želeo bih da mu osvežim pamćenje i odgovorim da Azerbejdžan dobro razume svu suštinu nacističke ideologije, o kojoj se još 2003. godine izjasnio bivši predsednik Jermenije Robert Kočarjan, pominjući ,,genetsku inkompatibilnost Jermena i Azerbejdžanaca”. Svojim izjavama G. Galačjan očigledno pokušava da sakrije činjenice u vezi sa agresijom nad iskonsko azerbejdžanskim teritorijama i da opravda agresivnu politiku svog rukovodstva prema Azerbejdžanu i njegovom narodu.

Kao treće, što se tiče odgovora G. Galačjana na pitanje o ,,prekidu diplomatskih odnosa Jermenije sa Mađarskom” zbog ekstradicije iz Mađarske u Azerbejdžan oficira azerbejdžanske armije Ramila Safarova i njegovog pomilovanja, posavetovao bih gospodina G. Galačjana i jermensko rukovodstvo da ne spekulišu o toj temi: neka se osvrnu na događaje od pre 20 godina, kada su jermenske grupacije i Oružane snage Jermenije ubijale civilno stanovništvo – žene, starce i decu, kada su izvršile genocid u gradu Hodžala na Nagornom Karabahu i izbrisale sa lica zemlje taj naseljeni punkt.

S tim u vezi, želeo bih da skrenem pažnju na to da je ekstradicija Ramila Safarova bila ostvarena na osnovu Evropske konvencije o predaji osuđenih lica i u skladu sa zakonodavstvom dveju nezavisnih država – Azerbejdžana i Mađarske. I svetskoj javnosti je poznato da kao rezultat agresije Jermenije na Azerbejdžan žrtve sukoba više od 20 godina žive u nepodnošljivim uslovima. Iz tog razloga, pitanje ekstradicije i pomilovanja Safarova treba razmatrati ne odvojeno već u kontekstu agresije Jermenije na Azerbejdžan i politike etničkog čišćenja protiv azerbejdžanskog naroda. On je, takođe, jedan od miliona azerbejdžanskih izbeglica i prinudno raseljenih lica sa okupirane teritorije koji je bio podvrgnut etničkom čišćenju. Ne mogu a da ne istaknem i činjenicu da su pred njegovim očima bile spaljivane kuće Azerbejdžanaca, njegovih rođaka, u trenucima dok su stanovnici tih domova mučeni i ubijani.

Ovo pitanje, takođe, predstavlja deo agresivne politike Jermenije prema Azerbejdžanu. U slučaju azerbejdžanskog oficira Ramila Safarova i poginulog jermenskog oficira, u suštini, oba mlada čoveka su žrtve. Oni su žrtve nemilosrdnog rata, prljave politike, dvostrukih standarda, nepravde, koje predstavljaju prepreke mirnom rešavanju sukoba na Nagorno Karabahu. Jedan od njih je pre devet godina napustio ovaj svet, drugi je devet godina bio lišen slobode. Za vreme jermensko-azerbejdžanskog sukoba, koji traje više od 20 godina, poginule su stotine takvih mladih ljudi.

Jermenija je zbog agresivne politike prema Azerbejdžanu izopštila sebe iz svih ekonomskih projekata u regionu. Jermenski budžet se, uglavnom, formira zahvaljujući finansijskoj pomoći jermenske dijaspore koja pripada pristalicama radikalne i nacionalističke partije ,,Dašnakcjutjun”.

Govoreći o demokratiji, gospodin ambasador zaboravlja na događaje koji su se odigrali u oktobru 1999. u parlamentu Jermenije, kada su u salu u kojoj se održavala sednica upali naoružani ljudi i otvorili vatru na visoke zvaničnike Jermenije, ubivši premijera Vazgena Sarkisjana i predsednika Skupštine Karena Demirčjana. Prema zvaničnim podacima, ovim terorističkim aktom rukovodio je Nairi Unanjan, član partije ,,Dašnakcjutjun”. Istovremeno, više puta silom su bili ugušeni mitinzi građana koji su protestovali protiv sadašnjeg rukovodstva Jermenije. I ambasador Jermenije to naziva uspostavljanjem demokratije?

Predstavnik azerbejdžanske zajednice u Srbiji