Nobelova nagrada za mir Evropskoj uniji

Specijalno za „Politiku”

Oslo – Evropska unija je ovogodišnji je dobitnik Nobelove nagrade za mir, saopštio je juče petočlani Nobelov komitet u Oslu, ističući da se najprestižnija svetska nagrada dodeljuje EU prevashodno zbog njenih šezdesetogodišnjih zasluga u stvaranju mira, pomirenja i razvoja u Evropi.

Predsednik Nobelovog komiteta, istaknuti norveški političar i aktuelni generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland posebno je istakao da se nagrada dodeljuje ljudima u EU koji su doprineli pomirenju vekovnih neprijatelja – Francuske i Nemačke. Jagland je podsetio da su evropski narodi prošli kroz mnoge ratove, da je posle strahovitih patnji tokom Drugog svetskog rata nastala potreba za stvaranjem jedne nove Evrope u kojoj je danas rat nezamisliv.

„U 70 godina Francuska i Nemačka ratovale su tri puta. Danas je rat između Francuske i Nemačke nezamisliv. To pokazuje da je danas moguće graditi mostove i da dva istorijska neprijatelja kroz planiranu saradnju i vraćanje međusobnog poverenja mogu da budu saveznici”, obrazložio je Jagland, istakavši da je Evropa od „ratnog kontinenta postala kontinent mira”.

On je posebno naveo da su zemlje na Balkanu, gde su vođeni ratovi, našle svoje demokratske korene u Evropskoj uniji. „Granice između istoka i zapada su uklonjene a time i etnički sukobi.”

On je apostrofirao istorijsku perspektivu ove nagrade kao šansu drugim nacijama koji žele članstvo u EU. Kao primer naveo je Hrvatsku koja će naredne godine postati članica familije evropskih naroda, pregovara se sa Crnom Gorom, a Srbiji je dat status kandidata za članstvo u EU.

„Pre samo nekoliko godina ovi narodi su se međusobno ubijali”, istakao je on i potom naveo značaj i ulogu EU u demokratizaciji njenih članica poput Grčke, Portugalije i Španije. „Činjenica da je Turska jedan od kandidata za ulazak u EU unapredila je demokratiju i ljudska prava u ovoj zemlji”, pojasnio je Jagland izrazivši nadu da će ova nagrada doprineti procesu pomirenja, posebno na Balkanu gde još nije rešeno pitanje statusa Kosova, kao i nerazjašnjeni odnosi u Bosni i Hercegovini

Jagland je objasnio da se Nobelov komitet nije bavio trenutnom ekonomskom krizom u EU, ali da je fokus stavio na najvažnije aktivnosti zajednice evropskih nacija – borbu za mir i pomirenje.

Nakon objavljivanja da je EU dobila titulu mirovnjaka godine, politička i laička javnost i ovog puta podelila se na dva oštro suprotstavljena tabora. Pristalice smatraju da je EU sposobna da stvori mir i stabilnost na kontinentu čiju su istoriju stotinama godina obeležavale borbe i krvavi ratovi za teritorije. Sa druge strane, kritičari smatraju da zajednica evropskih nacija svojim delima nije doprinosila miru već je podsticala sukobe.

Prva reakcija iz norveškog pokreta „Ne Evropskoj uniji”, ovdašnje najmasovnije organizacije koja se protivi ulasku Norveške u EU, bila je da je odluka Nobelovog komiteta „šokantna i apsurdna”.

„Ne shvatamo kakav humanitarni rad predsednik i njegov komitet vide u činjenici da na hiljade ljudi gladuje na ulicama Atine, da na hiljadu izbeglica iz Afrike umiru u Sredozemnom moru pokušavajući da prebegnu u Evropu”, izjavio je Jens Kil, jedan od vodećih aktivista ovog pokreta.

Norveški premijer Jens Stoltenberg čestitao je EU, ali je istovremeno naglasio da ovaj potez neće otvoriti pitanje norveškog potencijalnog ulaska u EU.

„Norveška vlada nema uticaja na rad Nobelovog komiteta. EU je doprinela miru i demokratiji nezavisno od norveškog članstva. Ova nagrada neće promeniti odnos Norveške i EU”, rekao je norveški premijer.

Po oceni Heminga Olausena, lidera pokreta „Ne EU”, protivnici ulaska Norveške u EU smatraju ovu odluku Nobelovog komiteta „direktnom provokacijom zato što mnogi EU vezuju za sve drugo samo ne za mir, EU ih više asocira na socijalne nemire, rat i bedu”.

„Ovaj gest može da predstavlja revanš elitama. Politički vrhovi u SAD i Evropi doživeće ovaj čin kao dobar, međutim većina naroda neće prihvatiti ovakvu odluku Nobelovog komiteta”, smatra Olausen.

Norveška nije članica EU i višedecenijski je snažni protivnik učlanjenja u familiju evropskih naroda. Njeni političari pokušali su dva puta da zemlju uvedu u EU, ali se narod na dva referenduma, 1972 i 1994. masovno odazvao i velikom većinom rekao „ne” EU.

Jedan od najvećih ovdašnjih kritičara rada norveškog Nobelovog komiteta, profesor i publicista Frederik Hefermel, autor više knjiga o zloupotrebi poslednje volje Alfreda Nobela (njegove najnovije delo nosi naslov „Nobelova nagrada za mir – vizija koja je nestala”), smatra da je gest dodele titule mirovnjaka godine EU paradoksalan jer EU ogromne resurse ulaže u stvaranje vojne sile.

„Očigledno je da je EU nastala kao jedan snažni vojni blok kako bi parirala moćnoj američkoj armiji i kako bi se koliko-toliko uspostavio vojni balans u svetu”, smatra istoričar Hefermel.

Otkako se od 1901. godine sprovodi testament švedskog pronalazača i industrijalca Alfreda Nobela, dodelu njegove nagrade za mir redovno prate kontroverze, oštre kritike, nezadovoljstvo i neslaganja. Nobelova nagrada za mir, koju čine diploma, zlatna medalja sa likom Alfreda Nobela i novčani iznos od 10 miliona švedskih kruna (1,2 miliona evra), biće uručena predstavnicima EU 10. decembra, na dan Nobelove smrti, na tradicionalnoj ceremoniji u gradskoj Skupštini u Oslu.