Muzička i politička poruka Bemusa

Otvaranje Bemusa je proteklo u novom duhu koji je sugerisao najpre orkestar čiji su članovi došli iz svih zemalja i velikih gradova država zapadnog Balkana, najviše iz bivše Jugoslavije. Zacrtani su ogromni ciljevi: „dekonstrukcija stereotipa, prevazilaženje nacionalizma, rasizma, ksenofobije, krvavog nasleđa iz prošlosti”. Uz potrebu komunikacije, ansambl je svoje pripreme ostvario u Kanjiži, a prvi nastup upravo na ovom koncertu.

Nekonvencionalno je bilo i mesto odvijanja koncerta, na bini Centra „Sava”, pri čemu je gledalište ostalo prazno. Osećali smo se intimnije i prijatnije, fizički bliže izvođačima, ali je prilika za impozantni pogled na punu dvoranu publike izostala. Govor ambasadora Evropske unije u Srbiji Vensana Dežera u duhu potreba za zajedništvom i koračanjem Srbije ka Evropi dao je politički uvod u celu manifestaciju.

Skup mladih muzičara u „Orkestru bez granica”, sa nekoliko veterana, njihov zajednički rad i druženje mnogo su značajniji od bilo kakvog programa koncerta, nastupa i već samim osnivanjem i zajedničkom komunikacijom promovišu muzičku i jasnu političku poruku. Idejni tvorac je dirigent Premil Petrović.

Iako bi se na prvom koncertu očekivala muzika zemalja iz kojih mladi muzičari dolaze, ovom prilikom bio je to neutralni klasični repertoar koji je započeo, umesto sa uvertirom, „Klasičnom simfonijom” Sergeja Prokofjeva, popularnim delom koje je u potpunosti odgovaralo utišanom, svedenom i decentnom zvuku orkestra. Prozračnost i neprenaglašenost i jesu glavne crte ansambla.

Peti klavirski koncert u Es-duru L. V. Betovena, nazvan „Imperatorski” ili „Carski”, pokazao je savremene smernice u tumačenju muzike velikog kompozitora. Ništa od snage, herojstva, „razbijanja” klavira koje smo donedavno slušali na takoreći svakom koncertu. Ništa ni od imperatorskog dostojanstva i patetike. Sasvim suprotno. Teklo je fino, mnogo više mocartovsko nego betovensko tkanje nežne, utišane, minimalističke i sasvim svedene partiture. Nikad više pijana, nikad manje grubosti. Novi stil ucrtao je mladi nemački pijanista Hinrih Alpers, dobitnik mnogih nagrada upravo za izvođenje Betovena , koji je sopstveno, drugačije shvatanje ove muzike ponudio našoj publici nemalo iznenađenoj.

U drugom delu programa, kompozicije Čarlsa Ajvza („Neodgovorno pitanje”) i Zoltana Kodalja („Igre iz Galante”), omogućile su i celom orkestru, posebno grupama i solistima da dobiju svoj trenutak i pokažu mnoge svoje mogućnosti. Sa njima je radila ekipa eminentnih nemačkih muzičara iz najvećih orkestara, a rezultati su bili vidljivi. Međutim, nekoliko neuralgičnih tačaka u limenim duvačima i još neostvarena ukupna homogenizacija orkestarskog zvuka govore o početničkim naporima i teškom putu do ostvarenja profesionalnih ciljeva. Dragoceni doprinos dirigenta Premila Petrovića, čija invencija i kreativnost prevazilaze samo vođenje orkestra za pultom, stalno obogaćuju našu sredinu projektima i sadržajima koji nas približavaju svetu i Evropi, a u tim mislima, poduhvatima i željama odvijala se i verbalna i muzička komunikacija ove večeri.

Gubeći možda na glamuru, posebnosti i izuzetnosti programa i solista, Bemus je dobio komponentu idejne poruke, tražeći dijaloge, a služeći se muzikom kao veoma dobrim sredstvom za ostvarenje ovakvih težnji. Hoće li primer sa scene „sići u život” pokazaće budućnost.