Džeparac u EU

Sezona branja voća je gotova, poslovi na građevini se bliže kraju, zima kuca na vrata, a posao ni na vidiku. Pa gde drugo prezimiti nego u inostranstvu.

Deluje potpuno suludo, ali upravo to je logika kojom se vode svi oni koji su se ovog i prošlog meseca zaputili u Nemačku i ni manje ni više već tražili azil. Iako znaju da u Srbiji nisu progonjeni ni po političkom, nacionalnom, verskom ili bilo kojem drugom osnovu te da zbog toga neće dobiti azil, oni ga i dalje zahtevaju. Spremni su i da provedu nekoliko meseci u skromnim kampovima za azilante bez prava da rade ili se školuju. Razlog za to više nego dovoljan – mesečni „džeparac” od 800 evra.

Činjenica da je letos nemački ustavni sud izjednačio visinu „džeparca”, koji dok čekaju odluku države dobijaju oni koji traže azil, sa visinom socijalne pomoći za nemačke građane izazvala je u septembru i ovog meseca talas lažnih azilanata iz Srbije i Makedonije u Nemačku. Tako se zbog „džeparca”, koji iznosi dve prosečne plate u Srbiji, u Nemačku u septembru uputilo za 80 odsto više onih sa zahtevom za azil nego u septembru prošle godine.

Premda se na godišnjem nivou zapravo smanjio broj podnosilaca zahteva za azil iz Srbije, ministri unutrašnjih poslova Nemačke, Francuske, Austrije, Belgije, Holandije i Luksemburga su zatražili da se u Evropskom parlamentu ubrza usvajanje „zaštitne klauzule” koja bi državama Šengenskog sporazuma omogućila da same odlučuju o privremenom zatvaranju granica i suspendovanju viznog režima.

Iako ministri EU ni ne pominju poimence Srbiju, ovaj razvoj događaja je usmerio poglede na Beograd i to šta on može da uradi. Prema tvrdnjama nemačkih vlasti, Romi čine 90 odsto lažnih azilanata iz Srbije. Zaustavljanje siromašnog pripadnika romske populacije na Horgošu i njegovo izbacivanje iz autobusa koji ide na relaciji Požarevac–Minhen, zbog sumnje da će zloupotrebiti bezvizni režim, predstavljalo bi kršenje osnovnih ljudskih prava. To bi išlo na štetu i Srbiji, ali i zemljama EU koje bi potom zaista morale da im daju azil ukoliko se ovi ilegalnim putevima dokopaju njihove teritorije.

Najviše po ovom pitanju sada mogu da urade zemlje EU i da se ugledaju na susednu Švajcarsku koja je azilantski postupak drastično smanjila i to na do 48 sati, tako da u okviru dva dana procenjuje da li je u pitanju lažni azilant (kojeg odmah deportuje kući) ili ne. To je uradila i Belgija i drastično smanjila talas azilanata iz Srbije, iako se sada solidarisala sa Nemačkom u zahtevu za preispitivanjem stanja unutar „šengena”.

Uostalom, EU bi trebalo da se seti da i ona ima sličan problem sa sopstvenim lažnim azilantima koji žele da se dokopaju Kanade. Prošle godine je 5.800 državljana EU, uglavnom Roma, tražilo izbeglički status u Kanadi pa Otava nije nametnula vize za putnike iz država EU već je pooštrila sistem odobravanja azila. Sloboda kretanja i saradnja država bila je preča od zloupotrebe „džeparca”.