Rode donose proleće

Kad se iznad krovova zabele prve rode koje doleću sa juga, proleće je na pragu. Prema teritoriji na kojoj žive, bele rode dele se na dve vrste: evropske i azijske. One koje naseljavaju naše krajeve zimuju u tropskoj Africi, dok rode iz zapadne i centralne Azije utočište od zimske hladnoće pronalaze u Indiji. Najviše ih je u Poljskoj, gde se gnezdi više od 50.000 parova, dok ih je u našoj zemlji mnogo manje. Iako rode žive u parovima, a njihova bračna zajednica traje celog života, sa zimovanja se prvo vraćaju mužjaci, da bi nekoliko dana kasnije stigle i ženke.

Povratak ženke mužjak ne čeka besposlen, već vredno skuplja grančice, krpe, papir i sav pogodan materijal kako bi zajedno popravili i uvećali gnezdo u kojem su proveli prethodnu sezonu. Pošto se rode godinama vraćaju na isto mesto, njihovo gnezdo vremenom može narasti do dva metra u prečniku i dostići dubinu od čak tri metra. Bele rode se obično gnezde u manjim kolonijama, ali parovi nikada nisu previše blizu jedni drugima. Gnezda svijaju na krovovima, dimnjacima, zidovima, stogovima sena i slame, telefonskim stubovima, drveću, a ponekad i na zemlji.

Kad i ženka doleti, mužjak će joj poželeti dobrodošlicu šireći krila, istežući vrat i vrteći glavom, na šta će mu ona odvratiti istim postupcima. Zajedno će klepetati dugim kljunovima, spuštati se u sedeći položaj i ponovo ustajati. Posle udvaranja, u martu ili aprilu, sledi parenje, a zatim ženka snese tri do šest jaja. Na njima će u narednih mesec dana na smenu ležati oba roditelja.

Kad se ptići izlegu, nastupa težak posao: u prvih deset dana gladne kljunove valja hraniti na svakih sat vremena, a zatim još nedelju dana na svaka dva sata. Mužjak i ženka zato sve vreme love na smenu. Na jelovniku belih roda su, zavisno od predela u kojem žive, insekti, škorpije, paukovi, žabe i punoglavci, ribe, gušteri, zmije, ljuskari, miševi, ptići i jaja ptica koje se gnezde na zemlji, crvići... Sve će to, polusvareno, mužjak i ženka povratiti u kljunove svojih ptića. A kad navrše dve nedelje, male gladnice će od roditelja i same tražiti hranu, kuckajući ih po kljunu.

Obasuti roditeljskom pažnjom i zaštićeni od grabljivaca, ojačali dvomesečni ptići će raširiti krila i prvi put poleteti iz gnezda. Osamostaliće se već desetak dana kasnije. Vreme do sledeće seobe mlade rode iskoristiće da usavrše veštinu letenja i dobro se najedu, kako bi skupile snagu za naporno putovanje u toplije krajeve. Životnog saputnika potražiće tek četvrtog proleća pošto su došle na svet, a zatim će sledećih dvadesetak godina provesti sa njim.