Od fabrike ostali samo ključevi

Užice – Šta će meni ključevi od fabrike – zapitao se, pa bespomoćno raširio ruke predsednik Saveza samostalnog sindikata Zlatiborskog okruga Petrašin Drulović kada su mu juče čuvari užičke Fabrike kože, posrnule i onemoćale firme, došli da traže pomoć. Doneli su mu te ključeve, jer, kažu, dosta su, bez dinara nadoknade, mesecima čuvali zaključanu "kožaru", fabriku unazađenu lošom privatizacijom. Pošto više neće i ne mogu uzalud da dolaze na takav posao, ni da plaćaju prevoz, čuvari su rešili da se otarase brige nad onim o čemu niko ne brine. A sindikatu su ključeve doneli pošto jedino ovde hoće da saslušaju njihove muke – drugde nailaze na nerazumevanje.

Ova nevesela čuvarska priča zapravo je tužna završnica osam decenija duge prošlosti Fabrike kože Užice. Nekad sjajnog izvoznika, sada zaustavljene i zatarabljene firme čijih 116 zaposlenih ne zna ni šta će ni kuda će. I to u situaciji kad u njenim magacinima ima još kvalitetne kožne robe, u proizvodnji neprerađene kože, a u mašinskom pogonu kvalitetnih mašina, među kojima je jedna savremena francuska "špalt" mašina vrednija od prodajne cene cele fabrike postignute prilikom privatizacije.

Upravo ta privatizacija, kojom je vlasnik "kožare" postao Rus Stepan Gasparijan sa svojim užičkim ortacima, debelo je koštala firmu. Kola su, umesto najavljivanog poslovnog uspeha, krenula nizbrdo, u "kožaru" nije ulagano, proizvodnja je gubila kontinuitet. Epilog svega je raskid tog kupoprodajnog ugovora početkom januara ove godine.

"Vlasnici su napravili velike dugove, ne plaćajući ni sirovinu ni druge obaveze, a prodali su čitav vozni park preduzeća, pet-šest šlepera krzna odavde je otišlo za Rusiju, znamo da je, pored toga, preko pet hiljada kožnih jakni prodato. Za to vreme, plate nismo primali, poslednja je data januara 2006. godine", jada nam se Radomir Stojanović, jedan od čuvara.

Kad je ugovor raskinut, dotadašnji vlasnici su dokumentaciju zaključali, pečate uzeli i otišli, dok je proizvodnja vremenom stala. Zaposleni ne mogu da uzmu radne knjižice, niti da overe zdravstvene. Jedino su tu ostali čuvari, da pripaze na ono što je u pogonima i magacinima ostalo, da se ne razgrabi. Ali i njih je, evo, izdalo strpljenje, jer uzalud čekaju da državni Akcijski fond, koji je po raskidanju ugovora preuzeo većinski paket akcija "kožare", imenuje zastupnika kapitala.

– Godinu dana nismo primili ni dinara plate, ni za topli obrok, a sami plaćamo prevoz iz grada do firme. Radili smo džabe, čuvali ono što su svi drugi ostavili i više ne možemo. Svima smo se obraćali, niko ništa. Zato, evo ključeva pa nek neko drugi misli o imovini koja je tamo – kaže čuvar Ivan Vitorović.

Po rečima predsednika sindikata u okrugu Petrašina Drulovića, ovaj sindikat se zbog problema "kožare" pismeno obraćao i Agenciji za privatizaciju, Akcijskom fondu, Ministarstvu za privredu, opštini Užice, ali nije vredelo.

– Problem je u tome što Akcijski fond vrlo teško nalazi lice koje bi kao zastupnik kapitala preuzelo brigu o firmi u kojoj je raskinut kupoprodajni ugovor. To nije ni čudno, kad zakon predviđa da takav zastupnik svojom ličnom imovinom mora garantovati da neće napraviti štetu preuzetom preduzeću. Paradoks svoje vrste: ne odgovara onaj ko je upropastio firmu, a traži se odgovornost ličnom imovinom od zastupnika koji treba da oživi propalo – objašnjava Drulović za "Politiku".

Fabrika kože nije jedina firma u Užicu koja očekuje da neko preuzme brigu o preostaloj imovini, dodaje predsednik Samostalnog sindikata. Preduzeće "Zlatiborka" zastupnika kapitala čeka još od oktobra 2005. godine.