Karadžić: Treba da budem nagrađen, a ne optužen

Bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić izjavio je pred Haškim tribunalom da bi trebalo da bude nagrađen za dobra dela tokom rata, umesto što je optužen za ratne zločine u BiH.

Započinjući svoju odbranu u Hagu od optužbi da je odgovoran za genocid u Srebrenici, progon muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva tokom rata u BiH od 1992. do 1995, Karadžić je naglasio da Srbi nisu započeli rat u BiH, već da su to učinili muslimani napadima na srpsko stanovništvo gde god je ono bila manjina.

Karadžić je dodao da su muslimanske snage u nekim slučajevima, kao što su inscenirani napadi na sarajevsku pijacu Markale, angažovale svoje ljude kako bi ubijali sopstveni narod u cilju antisrpske propagande.

On je izjavio da nije imao nikakve informacije o ubistvima srebreničkih muslimana u leto 1995, a optužbe o stradanju civila na sarajevskoj pijaci Markale nazvao je „besramnim trikovima”.

Karadžić je negirao i da su snage bosanskih Srba proganjale nesrpsko stanovništvo, a logore u okolini Prijedora, u kojima su muslimani i Hrvati po optužnici bili nezakonito pritvarani, zlostavljani i ubijani, nazvao je „istražnim centrima”.

Optuženi je potvrdio da je znao za „veliki broj zarobljenika” posle pada Srebrenice, ali da nije imao potrebe da se meša u postupak sa zarobljenicima u uverenju da će oni, kao što je do tada činjeno, biti poslati u logore i razmenjeni.

Karadžić je potvrdio da je, kao vrhovni komandant VRS, u julu 1995. „odobrio, a ne naredio” ofanzivu na Srebrenicu, smišljenu na suzbijanje muslimanskih snaga u granice enklave pod zaštitom UN kao i da je „odobrio” ulazak VRS u grad. Napomenuo je, međutim, da su svi bili iznenađeni kada je celo muslimansko stanovništvo napustilo Srebrenicu pred srpskim snagama.

Taj napad, prema Karadžićevim rečima, bio je izazvan stalnim napadima snaga Nasera Orića iz enklave na okolna srpska sela i brojnim zločinima počinjenim nad srpskim civilima.

Negirajući optužbu da je VRS neselektivno granatirao Sarajevo, Karadžić je kazao: „Sarajevo je moj grad i priča da bismo mi bombardovali Sarajevo bez veze i razloga je neosnovana. Svaka granata koja je pogodila Sarajevo bolela je i mene”.

Prema optužnici, u prvom incidentu na Markalama 5. februara 1994. poginulo je 66, a ranjeno 140 građana. Druga eksplozija ispred pijace Markale u avgustu 1995. ubila je 43, a ranila 75 osoba.

Za izbijanje rata u BiH, Karadžić je okrivio bosanske muslimane, koji su kako je rekao želeli da kontrolišu „celu BiH”, mada je naznačio da o lideru SDA Aliji Izetbegoviću „i dalje ima pozitivan stav” i da misli „da je Izetbegović bio gurnut u rat, a da ga nije želeo”.

I prvi svedok odbrane, bivši pripadnik Unprofora u Sarajevu, ruski pukovnik Andrej Demurenko kazao je da je i dalje ubeđen da je izveštaj UN u kojem je utvrđeno da su bosanski Srbi granatirali sarajevsku pijacu Markale u avgustu 1995. netačan.

Suđenje Karadžiću počelo je krajem oktobra 2009, ali je tužilaštvo prvog svedoka pred sudije izvelo tek sredinom aprila 2010. godine.