POKLON S DNA TAŠNE

Vlast ispoljava novi elan na starim slučajevima. General Zdravko Tolimir izručen je Hagu. Uhapšen je deo grupe "Mreža" i raspisana je poternica za Stankom Subotićem. On je označen kao organizator švercerske grupe koja je budžet Srbije, ilegalno trgujući cigaretama, oštetila za više od 40 miliona evra.
Obe priče imaju dužu bradu od brade Peđe Markovića, predsednika Skupštine u prethodnom sazivu. Priča oko šverca cigareta stara je barem deset i kusur godina, a istraga o tom slučaju mlađa je jedno tri godine. Sve indicije govore da je Tolimir lociran odavno i da je samo on verovao da se uspešno krije u nekom novobeogradskom stanu.

Reći će neko da je pravda spora, ali dostižna. Ovde je pre reč o tome da je s novim mešanjem političkih karata, posle januarskih izbora i sastavljanja koalicione vlade, stvoren onaj minimum društvenih okolnosti da se neki dosijei otvore, a neki drugi zatvore.

To su one društvene okolnosti o kojima je prošle godine govorio i Rade Bulatović, pravdajući njihovom nepovoljnošću slabe rezultate potere za odmetnicima od haške pravde. Uopštenost njegovog iskaza, pominjanje društvenih okolnosti, nadahnjivala je komentatore u traganju za tobožnjom nespremnošću srpskog društva da se suoči sa prošlošću. Ima, naravno, i toga. Ali, Bulatović je mislio na praktičnije stvari. Kako manjinska vlada da hapsi haške optuženike, kad njen opstanak na vlasti zavisi od onih koji se tome protive?

Svesno ostavljam po strani detalje muljanja oko hapšenja i isporučivanja Tolimira, mada i ta okolnost govori da se sada oni koji o tome odlučuju osećaju jačim. Koalicija je još sveže cementirana zajedničkim interesima i gotovo je neverovatno očekivati da će inicijativa Srpske radikalne stranke oko smenjivanja vlade imati nekog efekta, pa sve i da je bruka oko trgovine Tolimirovim telom i dušom imala i dramatičnije razmere.

S druge strane, od onog dana kada je Zoran Đinđić seo u Subotićev avion, pravdajući taj izbor transportnog sredstva neodložnošću nekog državnog posla, bilo je jasno da se i tu mešaju politika i pravda. I sam Subotić je svedočio da mu je lično Dušan Mihajlović, 2003. godine, kao ministar unutrašnjih poslova u vladi Zorana Živkovića, pokazao njegov dosije i još se nudio da se "bliže upoznaju" i, valjda, druže, što je po Subotićevoj interpretaciji glavni dokaz njegove nevinosti.

Ispostaviće se, verovatno, da su Subotićevi papiri uredniji nego što su državna dokumenta o tom slučaju, odnosno da je njegov entuzijazam da sredi papire bio jači od državnog da sredi svoje arhive, a slučaj je od Dušana Mihajlovića i njegovih kolega iz vlade, nasledila policijska i tužilačka uprava manjinske vlade koja je zavisila od podrške Socijalističke partije Srbije čiji su neki od viđenijih čelnika nabavljali gorivo za Subotićev avion.

Sada su, dakle, okolnosti temeljno promenjene što ne znači da će pravda biti brza i neselektivna, ali bi mogla da bude u onim slučajevima kad tangira političke mrtvace od kojih ne zavisi opstanak vlade i kurs nove politike. Zato sada Karla del Ponte hvali Radeta Bulatovića, svesna promene onih famoznih društvenih okolnosti, pokazujući jednu vrstu racionalnosti prema svom i Bulatovićevom poslu, krunisanu razmenom sitnih darova: on njoj pozlaćeni zippo upaljač s reljefnim grbom BIA, a ona njemu, da se zasladi, čokoladice iskopane s dna tašnice.

Zna i ona da je ovaj Rade isti onaj Bulatović koga je kritikovala pre hapšenja Tolimira, ali zna i da okolnosti menjaju ljude i utiču na njihov radni polet. Niko nije bio iznenađen što nas je Karla obradovala blagovešću saopštenom pre kraja njene četvorodnevne posete Beogradu, prve na poziv naše vlade, da će izveštaj biti pozitivan.

Po svemu sudeći otklonjena je i dilema ko će biti šef BIA u narednom dvogodišnjem periodu, a dokle bude trajao medeni mesec koalicionih partnera pravda će dolaziti po svoje češće nego dok su bile onakve – društvene okolnosti.