Neustavna privatizacija
Udruženje Pokret akcionara, radnika i sindikata Srbije (PARISS) iz Kragujevca pripremilo je inicijativu Ustavnom sudu Srbije za ocenu ustavnosti Zakona o privatizaciji. U toku je potpisivanje inicijative sa oko 5.000 potpisnika u Kragujevcu, a potpisivanje će biti organizovano u celoj Srbiji.
Osnovna stvar koja osporeni zakon čini neustavnim jeste činjenica da su tim zakonom na protivustavan način zaposleni u društvenim preduzećima lišeni imovinskih prava koja su stekli i imali po propisima važećim do donošenja osporenog zakona. To je učinjeno tako što je država donošenjem Zakona o privatizaciji svu društvenu svojinu tretirala kao da društvena svojina jeste isto što i državna svojina, i kao da na njoj već nisu bila uspostavljena imovinska prava oštećenih građana. Tako su jednim protivustavnim potezom zakonodavca građani zaposleni u preduzećima u društvenoj svojini pretvoreni od imalaca – to jest titulara prava korišćenja i raspolaganja imovinom preduzeća u kojima su bili zaposleni – u obične najamne radnike, bez prava upravljanja i raspolaganja imovinom kojom su do donošenja osporenog zakona upravljali i raspolagali. Drugim rečima, donošenjem osporenog zakona država je raspolagala društvenom imovinom kao da je ona državna, i kao da nad tom imovinom već nisu uspostavljena prava trećih, to jest zaposlenih radnika.
Pre početka privatizacije 1989. bilo je na snazi unikatno uređenje, zasnovano na političkoj i ekonomskoj teoriji socijalističkog samoupravljanja i tzv. društvenoj svojini.Po tom uređenju, uvedena je pravna fikcija da imovina svih preduzeća predstavlja sastavni deo takozvane društvene svojine. Društvena svojina je bila negativno definisana: sva imovina koja nije bila privatna bila je ,,društvena svojina”.
Međutim, uprkos tome što je društvena svojina de fakto bila bez titulara, u smislu klasičnih pravila građanskog prava, a de jure je njen titular bilo ,,društvo” koje, budući da nije bilo organizovano kao pravnolice, nije postojalo u građansko-pravnom smislu kao titular, klasična ovlašćenja iz prava vlasništva – pravo korišćenja, pravo ubiranja plodova i pravo raspolaganja, pripadala su, kada je imovina preduzeća u pitanju, zaposlenima u preduzeću!
Do donošenja osporenog Zakona o privatizaciji 2001. imovinska prava koja su zaposleni stekli i koristili po propisima važećim od 1963. do 1989. godine bila su zaštićena.Bio je poštovan u celosti ustavni princip iz Ustava 1990. o tome da su svi oblici svojine zajemčeni i ravnopravni.Odluka o pretvaranju društvene svojine u druge oblike svojine predstavljala je jedan od modaliteta ostvarivanja ovlašćenja raspolaganja koje je pripadalo zaposlenima. Zaposleni su autonomno odlučivali o tome da li uopšte žele da transformišu svoje pravo korišćenja, ubiranja plodova i raspolaganja u klasične oblike svojine, a ekonomska korist od takvog raspolaganja je pripadala njima. Ukratko, osporeni zakon je donet 2001.primenom neustavnog zakona o privatizaciji koji je podrazumevao: nerealno niske cene po kojima je kupljen kapital; investicione obaveze koje nisu izvršavane, ili lažno predstavljanje ispunjenja investicionih obaveza; zalaganje imovine preduzeća radi ispunjenja investicionih obaveza ili plaćanja dela cene, prodaja imovine preduzeća nakon privatizacije po mnogo većim cenama od one po kojoj je kupljeno preduzeće. Tako je došlo do naglog neosnovanog bogaćenja nekolicine (nekoliko desetina) građana. Jedino je taj mali broj građana izvukao korist od privatizacije po osporenom zakonu, ali oni su i jedini koji će biti pogođeni restitucijom u naturi, gde je to još moguće.
Podnosioci inicijative predlažu Vladi Republike Srbije i Skupštini Republike Srbije da se ne čeka proglašenje neustavnosti Zakona o privatizaciji od strane Ustavnog suda, već da se odmah ukine Zakon o privatizaciji i donese zakon kojim će Zakon o privatizaciji biti uključen među propise navedene u članu dva Zakona o restituciji (Zakon o vraćanju imovine i obeštećenju koji se odnosi na vraćanje imovine oduzete bez naknade).
Advokat