Drveni benzin

U obilju tendera koje mi ovde raspisujemo kako bismo na "transparentan" način rasprodali i ono malo što nam je još preostalo, pažljiviji posmatrač je mogao nedavno da uoči i jedan nešto originalniji, iz sveta. Evropska unija je, naime, raspisala konkurs za prodaju 653.381 hektolitra vina, a zanimljivost je u tome da ta količina ne beše nakon toga predviđena za flaširanje, već za "barelizovanje", to jest za preradu u napitak za automobile. Dakle u takozvani bioetanol, gorivo budućnosti.

Pomenuta licitacija je, pri tom, mogla da bude protumačena i kao dokaz naopake evropske politike u oblasti agrara, budući da je ista i dovela do produkcije enormnih viškova sa kojim proizvođači vina više nisu znali šta će. S druge strane, međutim, ona je mogla da ukaže i na sada već paničan strah ljudi od nestašice nafte, praćen njihovim sve odlučnijim nastojanjima da joj nađu zamenu. Makar i tako što će se, za razliku od Isusa Hrista koji je na svadbi u Kani pretvarao vodu u vinu, sada, eto, pretvarati vino u – benzin.

Strah od manjka

Strah od energetskog škripca bio je, dabome, u poslednje vreme povezan i s drugim bojaznima ljudi, pogotovo onim da će ih, nakon što ozonski omotač potpuno ruiniraju, bog sunca Ra na kraju pretvoriti u roštiljske kobasice. Zato je, uostalom, baš ovih dana EU i donela svoj energetski plan za bolju zaštitu čovečanstva od prekomernog sunčanja, ali i štednju energije za koju se savršeno dobro zna da nije neiscrpna. Plan predviđa smanjenje emisije "gasova staklene bašte" za petinu, postepeno povećavanje učešća obnovljive energije, poput sunca ili vetra, u ukupnoj potrošnji na takođe jednu petinu, ali i rast udela bioetanola na makar deset odsto, do kraja druge decenije ovog veka.

Da li taj plan ili paprena cena nafte, tek, u poslednje vreme bili smo svedoci neviđene poplave informacija koje su govorile o planetarnim dogodovštinama u tom smislu. Norveški "Hidro" ulaže 9,2 miliona dolara u američku firmu "Asent solar teknolodži", specijalizovanu za energiju sunca, kaže se u jednoj od njih. U drugoj, opet, piše kako je "Britiš gas", mimo svoje bazične delatnosti, navalio da prodaje solarne panele(!) preko svoje firme "Sentrika" koja, uzgred govoreći, upravo gradi veliku farmu vetrenjača, dok u Španiji "Eneržijas de Portugal" upravo gradi pet tih, eolskih farmi.

Dokle je ta stvar došla mogla je ovih dana da potvrdi i vest da su Amerikanci, zato što su stručnjaci izračunali da će se kasnijim paljenjem svetla uštedeti grdni kilovati (i dolari), tri nedelje ranije no što su to prethodno činili prešli na letnje računanje vremena, a planiraju i da se na zimsko vreme vrate 4. novembra, dakle, nedelju dana kasnije no što su ranije činili. Ukidanje dobrih starih sijalica u Australiji ili Kaliforniji je, pri tom, ovih dana bila stvar koja je neke uveseljavala, a druge brinula, ali se, sve u svemu, poslednjih dana, ipak, najviše govorilo o gorivu iz biljaka, bioetanolu za kojim je zavladala prava pomama.

Naša nafta

Nedavno je čak i američki predsednik Buš tokom posete Brazilu, ne obazirući se na transparente na kojima je pisalo "idi kući" i slično, akcenat u razgovoru sa kolegom Lulom da Silvom stavio upravo na to pitanje. Kako i ne bi ako se zna da te dve zemlje zajedno proizvode bezmalo tri četvrtine svog svetskog etanola, pri čemu je, zanimljivo, Brazil, a ne Amerika, pravi lider na tom planu. Zemlja fudbala se, naime, još pre četvrt veka preorijentisala na proizvodnju goriva od šećerne trske, pa sada više od polovine brazilskih limuzina pokreće upravo biogorivo.

Ovih dana se, međutim, naveliko širom sveta raspredalo i o jednoj novoj ideji, onoj da se za gorivo koristi – drvo! Postoje, naime, sasvim ozbiljne studije koje potvrđuju da bi se uz odgovarajuće enzime koji su, istina, u ovom času još prilično skupi za ekonomičnu upotrebu, uskoro mogli nadati i benzinu koji raste u šumi. No, dok su vlasnici vrba (i topola!), koje se trenutno smatraju najboljom sirovinom, počeli da smišljaju na šta će utrošiti predstojeće bogatstvo, skeptici su već počeli da jadikuju. Jao si ga nama, u tom slučaju, kažu oni kadri da zamisle kako je čovečanstvo, nakon što je sagorelo sve što se pod zemljom skupljalo milionima godina, sad nastavilo i nad zemljom, pretvarajući amazonske šume i afričke prašume – u pustinje. Drugi, opet, upozoravaju da ni spravljanje benzina od žitarica, čak ni u ovoj, početnoj fazi, nije prošlo bez posledica: cena kukuruza je, recimo, samo od septembra prošle do januara ove godine na berzi u Čikagu skočila za neverovatnih 70 odsto, na osnovu čega mnogi zaključuju i da je ne samo vreme jeftine energije, već i jeftine hrane, zapravo, otišlo – u istoriju… Što sve za Srbiju, uzimajući u obzir njene potencijale, doduše, ne mora biti ni tako rđavo. Možda će, najzad, hrana jednom zaista da postane naša nafta? Hoće li? Videćemo.