"Crnogorci" čekaju premijera

Vlasnici automobila sa crnogorskim registarskim tablicama ovih dana pomno prate dogovore o sastavu nove vlade Srbije. Bez obzira na političku opredeljenost, svaki od njih bar potajno priželjkuje Đelića za premijera, zbog obećanja datog uoči izbora - Đelić je naime predložio da se omogući preregistracija ovih vozila, uz plaćanje naknade državi od 500 evra. Suma nije mala, ali kad se uzme u obzir da ideja ministra Velimira Ilića o preregistraciji uz taksu od 300 evra u prošloj vladi nije imala prođu, dobro je i ovako.

Preregistraciji se najžešće protive bivši ministar finansija Mlađan Dinkić, kao i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, budući da su se carine i porezi za registraciju ovih vozila slili u crnogorsku kasu. Uzbunili su se i sindikati kragujevačke "Zastave", koji su jednoglasno ukazali da veliki broj "crnogoraca" ne ispunjava ekološke, "evro 3", standarde? Većina vozila sa crnogorskim tablicama u Srbiji je stara u proseku po desetak godina, ali je mnogima i to bolje od "juga".

Prema rečima Dragana Rauša iz Auto moto saveza Srbije, građani Srbije koji upravljaju vozilima registrovanim na državljane Crne Gore konstantno krše zakon.

- Danas se automobili sa crnogorskim tablicama tretiraju kao strana vozila. Zakon jasno zabranjuje građanima Srbije upravljanje vozilima sa stranim registarskim oznakama, pa i sa ovlašćenjem vlasnika ovih automobila - kaže Rauš. Ipak, za razliku od "pravih" stranaca, vlasnici "crnogoraca" ipak mogu preko zajednice osiguranja da naplate štetu u slučaju sudara.

- Formalnopravno, iako se automobili i vozači od raspada državne zajednice nalaze u prekršaju, carina i policija ih ne kažnjavaju. Zašto, to je sasvim drugo pitanje - rekao je Rauš, naglašavajući da je AMSS posle odvajanja Crne Gore prestao da izdaje vozačima "crnogoraca" međunarodne vozačke dozvole.

Produžili registracije

Prva mera koju su po raspadu državne zajednice SCG na svojoj koži osetili vlasnici ovih automobila je poskupljenje putarine za oko 40 odsto. Iako vožnja ovih automobila nikada nije bila zabranjena na putevima Srbije, policija i danas uživa u zaustavljanju "crnogoraca" zbog provere.

- Znate li da ste napravili carinski prekršaj - obično će policajci prvo reći. I više prekršaj neće spomenuti. Onda će vam tražiti saobraćajnu dozvolu, polisu osiguranja, carinsku deklaraciju, kopiju lične karte vlasnika vozila i njegovo ovlašćenje. Ukoliko vam fali neki od ovih papira, preganjanje se obično nastavlja.

- Mnogima je u prethodnim raspadima države ostajalo neuporedivo više nego što je razlika u carini za moj automobil star deset godina. Mada naši stručnjaci upozoravaju da ta vozila ugrožavaju i bezbednost saobraćaja na putevima Srbije, vozači znaju da se srpski vozni park podmladio pojavom "crnogoraca". Da se ne zavaravamo, zna se ko danas u Srbiji može da kupi vozilo koje ispunjava "evro 3" standarde - kazao je Jovan M. iz Beograda, dobar poznavalac situacije sa "crnogorskim" vozilima i redovni učesnik dosadašnjih protesta vlasnika ovih automobila.

- Većina vlasnika "crnogoraca" je krajem prošle i početkom ove godine bez problema produžila registraciju. To se obično radi preko crnogorskih agencija, koje tu uslugu naplaćuju od 250 evra pa naviše. Sve obično bude gotovo za nekoliko dana i potpuno je legalno - kazao je Jovan.

Takse po kubikaži

Naš sagovornik podržava rešenje problema koje je prošle godine predstavilo Udruženje vlasnika automobila sa crnogorskim tablicama. Po ovom predlogu, taksa za preregistraciju zavisila bi od kubikaže motora i starosti automobila, a kretala bi se od 8 do 22 dinara po kubiku. Ovaj predlog odnosi se na vozila kupljena u Crnoj Gori pre referenduma.

- Imam overen ugovor o kupoprodaji automobila sa bivšim vlasnikom iz Crne Gore, sklopljen početkom prošle godine, u skladu sa zakonima koji su tada važili u SCG.

Prošlo je deset meseci od raspada bivše države. Ili je Ministarstvo finansija Srbije kršilo zakon i nije sprovodilo carinsku politiku, ili je vožnja sa ovlašćenjem bila legalna, a danas neko pokušava da to predstavi kao lopovluk. U ovakvim situacijama praksa je da se odredi rok do kog se vozila mogu bez ikakvih prepreka preregistrovati, kao što je već učinjeno za vozila sa Kosova i Metohije - rekao je naš sagovornik.

Iako je sudbina vozila registrovanih na građane Crne Gore neizvesna, ova vozila su preplavila pojedine gradove Srbije. Pretpostavlja se da ih samo u Beogradu ima oko 30.000, a u celoj Srbiji blizu 70.000. Drastični su primeri gradova koji se nalaze uz granicu sa Crnom Gorom, poput Priboja, gde vozila sa domaćim tablicama ima neuporedivo manje nego "crnogoraca".