Počast geniju Vejnu Šorteru

Čuveni trubač Dejv Daglas i poznati tenor saksofonista Džo Lovano udružili su ponovo snage u projektu „Sound prints”, koji će premijerno čuti i naša publika večeras u Domu omladine na Beogradskom džez festivalu, koji je počeo sinoć. Mnogi se još sećaju nastupa Daglasovog kvinteta pre šest godina, odnosno Lovana pre tri godine, na ovom festivalu.

Dvojica vrsnih muzičara i ranije su radili zajedno u okviru projekata „Trio fascination”, „John Zorn’s stolas” i „SFJAZZ Collective”, a za novu muzičku avanturu inspiraciju su potražili u Vejnu Šorteru, pa izvode originalne numere nadahnute delom legendarnog džezera.

Dejv Daglas u intervjuu za naš list kaže da ima veoma dobra sećanja na prethodni nastup na Beogradskom džez festivalu, zbog čega sa zadovoljstvom ponovo dolazi u srpsku prestonicu. A za Lovana kaže da mu je velika inspiracija i da se uvek bolje oseća kada je na sceni sa njim.

– Zajedno smo kreirali muziku kojom odajemo počast jednom od naših heroja Vejnu Šorteru. Izazov je da uradiš nešto svoje, što je snažno odživljeno, i Šorterova muzika je pravi iskaz toga. Ideja lepote i slobode je veoma moćna u ovoj muzici. Lovano i ja smo razvili veoma duboku prisnost koja će, nadam se, biti evidentna publici. A ceo kvintet kreira nešto što pokreće i nas na sceni i publiku.

Još kao klinac zainteresovao se za džez, slušajući očeve ploče klasične, pop i džez muzike. Privukla ga je mogućnost da svaki put odsvira melodiju drugačije. Džez je, kako priča Daglas, muzika koje nema bez kolaboracije i to je baš jedan od glavnih razloga zbog koga ga toliko voli.

– Kada se osvrnem na godine unazad i silne svirke, neki od najvažnijih momenata bili su oni koje sam podelio sa kolegama, poput Horasa Silvera, Dona Bajrona, Džona Zorna, Marka Feldmana, Triše Braun, Džoa Lovana…

Daglas je jedno vreme živeo i stvarao u Evropi, ali ipak bez Njujorka u kome je studirao, ne može:

– Ne želim da zvučim šovinistički, ali mislim da je Njujork još centar energije u džezu. To samo kažem zbog silnih stvari koje se tamo dešavaju. Svaka noć je kao džez festival, i tamo možeš da pronađeš sjajnu muziku u svakom žanru koji te interesuje.

Daglas je oduvek bio spreman da u svoju muziku ubaci različite tradicije, pa i evropsko folk nasleđe:

– Kada sam živeo u Ženevi krajem osamdesetih, radio sam u teatarskoj trupi koja je koristila rumunske folk pesme u svojim predstavama. To je bio početak interesovanja i istraživanja različitih muzičkih tradicija, koje i danas traje.

Naš sagovornik ima i izdavačku etiketu „Greenleaf”. Uživa u izdavanju, i voleo bi da ima veće finansijske mogućnosti da objavljuje više izdanja. A jedno od novih izdanja jeste i debi album njegovog novog kvinteta pod nazivom „Be still”:

– Moja majka je bolovala od raka jajnika i dala mi je listu pesama koje bi volela da se čuju na njenoj sahrani. Bila je to jaka poruka, da sam toj muzici morao da pokušam da dam moć. To je jedna od mojih najličnijih i najlepših ploča. Dirnut sam brojem pisama koje sam dobio od ljudi koji su ili izgubili roditelja ili pronašli neku poruku u ovoj muzici. To me čini veoma ispunjenim.