Klintonova prvo u Alžiru, pa na Balkanu

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – U Vašingtonu je zvanično obelodanjen program najnovije turneje državne sekretarke Hilari Klinton od 29. oktobra do 2. novembra, koja će je najpre odvesti u Alžir, gde će diskutovati o krizi u Maliju, da bi zatim posetila Balkan: Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Kosovo, Albaniju i na kraju Hrvatsku.

Poseta balkanskim zemljama obrazložena je željom da se pokaže da ovaj region ostaje u spoljnopolitičkom fokusu SAD i da se pruži podrška „njegovoj budućnosti u evropskoj i evroatlantskoj zajednici”.

Činjenica da će joj se u Sarajevu, Beogradu i Prištini pridružiti visoka predstavnica za spoljne poslove i bezbednosnu politiku EU Ketrin Ešton, sugeriše da su tamo na dnevnom redu i neki ne samo načelni, nego i neki konkretni poslovi.

U Sarajevu je to očigledno dodatni pritisak na tamošnje lidere da naprave iskorak u reformama ka efikasnijoj centralnoj državi. U Beogradu i Prištini, posle prvog susreta premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija, Vašington i Brisel vide šansu da se postigne suštinski napredak u rešavanju centralnog balkanskog problema.

U saopštenju Viktorije Nuland, portparolke Stejt departmenta, to je zvanično formulisano kao „razgovori o bilateralnim pitanjima”, kao i da će „sekretarka Klinton i visoka predstavnica Ešton ponoviti rešenost SAD i EU da Srbija i Kosovo nadograđuju već postignute dogovore i unaprede svoj dijalog”. One će i „ohrabriti konkretne korake koji će tim zemljama omogućiti napredovanje na njihovim putevima ka članstvu u EU”.

Eventualni konkretni podsticaji i Beogradu i Prištini, koje predstavnice dve velike sile nose u svojim diplomatskim torbama, ne pominju se, ali ih diplomatska logika svakako podrazumeva.

U Albaniji Hilari Klinton će učestvovati na proslavi stogodišnjice albanske nezavisnosti, a u Hrvatskoj će jedna od tema biti uloga Zagreba kao saveznika u NATO-u i zvanični ulazak u EU, planiran za jul iduće godine.

Poseta Balkanu je inače deo dinamične završnice četvorogodišnjeg šefovanja Klintonove američkom diplomatijom, pošto je već najavila da u eventualnom Obaminom drugom mandatu ne bi ostala na položaju državne sekretarke. To je u sredu potvrdio i predsednik, izjavom da je rešena da ode „uprkos njegovim molbama”.

U Vašingtonu se naveliko spekuliše da bi mogla da bude predsednički kandidat demokrata 2016 – s obzirom na njen veoma visok rejting od preko 70 odsto – ali se Klintonova o tome ne izjašnjava.