Na Mesec, po energente

Kosmički program NR Kine je dovoljno brzo napredovao da se prvi kineski astronaut može očekivati na Mesecu kroz petnaest godina, najavila je vladina Komisija za nauku, tehnologiju i industriju narodne odbrane u dokumentu o najnovijim dosadašnjim i predstojećim vasionskim istraživanjima. Huang Čunping, vodeći naučnik u ovoj oblasti, potvrdio je novinarima da je iskrcavanje Kineza na Mesec cilj koji se "sigurno može ostvariti kroz petnaest godina".

Ovaj istraživački program, koji je dobio naziv "Čange" – po vili sa Meseca iz kineskih legendi – i u koji je uključeno deset hiljada ljudi iz vojnog i civilnog sektora, prevashodno naučnika, inženjera i tehničara, ima tri faze. Prvu fazu čini samo lansiranje veštačkog satelita u Mesečevu orbitu. Kružeći po njoj, satelit bi obezbedio precizne snimke Meseca u tri dimenzije i podatke o mikrotalasima i debljini Mesečeve kore. U drugoj fazi, koja bi počela 2012. godine, motorizovani roboti bi sakupljali uzorke sa Mesečevog tla. U trećoj fazi, posle 2017, satelit bi se vratio na Zemlju sa uzorcima, a istovremeno bi se intenzivirale pripreme za slanje čoveka na Mesec.

U toj fazi, procenjuju stručnjaci, kineski kosmički program će se znatno približiti kosmičkim programima Amerike i Rusije. Kina se dvema kosmičkim velesilama dosad približila u nekoliko navrata. Godine 2003. i 2005. poslala je u Zemljinu orbitu satelite sa ljudskom posadom. Amerikanci imaju astronaute, Rusi kosmonaute, a Kinezi taikonaute. Prošle godine je usavršila raketnu tehnologiju i sada sprema novu generaciju projektila "dugi marš" povećane nosivosti – sa sadašnjih devet – na 25 tona. (Rakete "dugi marš" Kina, inače, prodaje stranim zemljama za lansiranje komercijalnih, prevashodno meteoroloških, satelita).

Rudnik kao Kina

Za iduću godinu je predviđeno još jedno lansiranje satelita sa ljudskom posadom, ali i sa prvom "šetnjom" taikonauta po kosmosu, van kapsule. U međuvremenu je Kina svom programu dala i međunarodnu dimenziju: uspostavila je saradnju sa Rusijom (radi slanja zajedničke rakete na Mars) i sa Evropskom unijom (na projektu "Galilej"). Sa Amerikancima slične saradnje nema, jer SAD ne žele da Kini prenesu tehnologiju koja se može koristiti i u vojne svrhe.

U kineskoj javnosti se s razlogom postavljaju pitanja: zašto Kina ima ovako ambiciozan kosmički program, za koji se veruje da košta dve milijarde dolara godišnje, i zašto tako žuri ka Mesecu, kad i kod kuće, na Zemlji, još ima tako mnogo nerešenih problema?

Odgovore na ta pitanja dao je nedavno, u članku u listu "Ženmin žibao", naučnik Oujang Cijuan, rukovodilac programa za istraživanje Meseca i vodeći kosmonautičar. Iz njegovog objašnjenja proizlazi da Kinezi streme ka Mesecu da bi – što bolje živeli na Zemlji.

Istraživanje Meseca omogućava svestrani uspon nauke i tehnologije i od ogromnog je značaja za podizanje međunarodnog ugleda Kine, kaže ovaj naučnik. Ali, postoje, mimo političkih i geostrateških, i jaki dugoročni ekonomski razlozi za ostvarenje tog projekta. "Mineralni depoziti, izvori energije i Mesečeva sredina predstavljaju ključnu sferu za celo čovečanstvo i Kina će, ako ne uđe u tu sferu, izgubiti pravo da o njoj i govori", ističe profesor Oujang.

Oblast na Mesecu pod bazaltom (vulkanskim stenama sa retkim mineralima) velika je po prostranstvu kao kopnena teritorija Kine, procenjuje ovaj naučnik. U izobilju ima uranijuma, fosfora, potaše, odnosno kalijuma, i drugih alkalnih metala. Mesec je neiscrpni rudnik retkih minerala.

Koliko energije za Kinu

Ali ono po čemu bi Mesec mogao biti još značajniji za moguće poboljšanje života na Zemlji jeste njegova akumulirana energija. Mesec je jedinstveno, prebogato i neiscrpno izvorište Sunčeve energije, ističe ovaj kineski naučnik. Radijaciona moć Sunčeve svetlosti, koja stiže na Mesec, mogla bi da generiše dvanaest biliona kilovata električne energije godišnje. To bi ljudima na Zemlji, kad se jednom iscrpu rezerve nafte i gasa, obezbedilo egzistenciju i dalji napredak u narednih 10.000 godina. A sačuvalo bi ih od ratova za energente.

Uz to, Mesečevo tle sadrži izotopski element helijum-3, koji predstavlja čisto, jeftino i vrlo efikasno fuziono gorivo za proizvodnju električne energije. Tri tone helijuma-3, prema proračunu profesora Oujanga, dovoljne su da podmire sadašnje potrebe Kine za energijom u toku cele jedne godine.

Naravno, ovakva predviđanja pobuđuju u javnosti posebnu pažnju. Poznato je da se Kina, zbog svoje visoke privredne dinamike, nalazi u potrazi za energentima širom planete – od Latinske Amerike i Afrike do Saudijske Arabije, Irana, Rusije i Kazahstana – i da je postala drugi svetski uvoznik nafte, posle Amerike.

Kineski naučnici su naslutili još jednu korist od Meseca. Ako bi se na njemu izgradili posmatrački centri sa jakim teleskopima usmerenim prema Zemlji, ljudi bi se lakše spasavali od teških elementarnih nesreća i lakše bi čuvali životnu sredinu. Kad pominju ovu korist, naučnici su, naravno, svesni da se takvi posmatrački centri mogu koristiti i u vojne svrhe. Implikacija je diskretna: bolje je da i Kina bude u društvu sila koje mogu da nadgledaju druge, a ne samo među onima koje nadgledaju drugi.