Strani novinari – ambasadori Beograda

Engleski i američki novinar Bob Vir i Tom Konrad očekivali su da će u Srbiji zateći primitivizam, nasilje i tenziju. Umesto haosa, zatekli su slobodu Beogradskog džez festivala (BDžF) sa kog već osam, odnosno četiri godine šalju vesti u države „s one strane bare”.

– U SAD smo o Srbiji znali samo kroz priču o ratu. Prizori borbi bili su na televiziji svakog dana. Kada su me 2009. pozvali da posetim festival, pitao sam se da li sam poželjan. Ipak, moja država učestvovala je u bombardovanju Srbije i to samo devet godina ranije. Mislio sam da su svi Srbi militantni, to sam bar video na TV. A umetnički direktor BDžFVojislav Pantić uveravao me je da je Srbija „kul” država– objašnjava Konrad, novinar-slobodnjak koji najviše piše za „Jazz times”, jedan od dva najpoznatija džez časopisa u SAD.

On i Vir su saglasni da je svrha njihovog dolaska da makar malo promene negativnu sliku Srbije u svetu, jer je džez jedan od najboljih načina za razumevanje između naroda.

– Srbija je divna država, prelepog izgleda i što je najvažnije ljudi su ljubazni, gostoljubivi i prijatni. Ako me pitate šta mi se najviše sviđa u Srbiji: ljudi, hrana, muzika ili Beograd; reći ću vam – sve! Na prvom obnovljenom džez festivalu bilo je manje od 10 stranih novinara, a danas nas je 30. Na otvaranju ovogodišnjeg festivala pričao sam sa kolegom iz Poljske, koji je ovde treći put, a nigde dosada nije bio više od dva puta! Pričao mi je o sreći i magiji koju oseća u Beogradu i zbog čega će se vratiti, baš kao i mi – priča Vir, takođe slobodni novinar i „žrtva” predrasuda o Srbima.

Za 28. BDžF kažu da ima iste standarde kao i druge velike džez manifestacije. Kažu, jedina razlika je u budžetu. Međutim, dva svetska putnika čuli su na beogradskoj smotri džeza nešto posebno.

– Preksinoć me je impresionirao nastup kvarteta Nenada Vasilića. Takav džez ne možete da čujete u SAD: elementi balkanske narodne muzike, neparni ritmovi, spojenim sa savremenim džez oblicima i improvizacijama. Ono što me je oduševilo je taj romantični prizvuk koji se osećao u Nenadovom nastupu – oduševljen je Konrad.

Tokom karijera oni su intervjuisali brojne legende džez scene: Kita Džereta, Čarlsa Lojda, Stefana Bolanija, Tomaša Stanka, Mariju Šnajder, Tedi Edvardsa...

– Zvezde su većinom slobodne i pričljive. Postoje i oni, poput Džereta, koji obožava da priča o svojoj omiljenoj temi: Kitu Džeretu. Neki muzičari ne čitaju kritike o svojim albumima, a neki pročitaju sve. Sećam se da sam jednom razgovarao telefonom sa ćerkom i da sam na drugoj liniji imao nezadovoljnog Džereta, čiji sam inače fan – prepričava Konrad dogodovštine iz svoje bogate karijere.

On priča i o Čarlsu Lojdu i nervozi koju je osećao kada se pripremao za razgovor sa njim.

– Plašio sam se kako ću da se pripremimza intervju sa Lojdom, ali onda mi je neko rekao da to nije potrebno: postavi mu jedno pitanje i on će pričati satima – dodaje kroz smeh.

Iako na srpskom zna da kaže samo – „dobar dan” i „hvala”, Tom Konrad je danas, baš kao i Bob Vir, jedan od najboljih srpskih ambasadora. Po završetku 28. BDžF oni će se vratiti u daleki Sijetl i London i pričaće o Srbiji– što usmeno, što kroz njihove tekstove.

– Planiramo da opet dođemo u posetu i van festivala – govore uglas.

----------------------------------------------------------

Izgovor za mala ulaganja u kulturu

Nije sve idealno na BDžF. Vir priča kako je od mnogih u Srbiji čuo da nisu zadovoljni koliko država ulaže u umetnost.

– Iako je vaša država u teškoj ekonomskoj situaciji to nije nikakav izgovor za mala ulaganja u kulturu, jer to posredno poboljšava i ekonomsku situaciju – opominje Vir.