Vlasti šire paranoju u SAD
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 25. marta – "Došljaci, pazite šta radite jer vas stanovnici ovog naselja motre" – čest je natpis na ulasku u kvartove porodičnih vila u Vašingtonu. Portiri na ulazima državnih nadleštava i kolektivnih stambenih zgrada, podvrgavaju pridošlice striktnoj kontroli, na drumovima i na stanicama podzemnih železnica širom SAD natpisi na semaforima pozivaju putnike da "prijave primećene sumnjive aktivnosti"…
Na ove i slične mere pojačane bezbednosti, pored već uobičajenog "pročešljavanja" pre ulaska u avion, domaćini i stranci su se gotovo navikli, ali mnogi analitičari tvrde da takvim potezima Amerika sama sebi "uteruje strah u kosti". Kritičarima postojeće "prekomerne sistemske budnosti", pridružio se i strateški veteran Zbignjev Bžežinski. "Vlasti na svim nivoima, podstiču paranoju u SAD", tvrdi ovaj bivši predsednički savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Džimija Kartera, od 1977. do 1981., u članku koji je danas objavio "Vašington post". Pod naslovom "Terorisani u ratu protiv terora", on ističe da su raznim preterivanjima na tom frontu supersila bitno naudila samoj sebi, sopstvenim građanskim slobodama i svom međunarodnom prestižu. "Rat protiv terora", proglašen posle udara putničkim avionima na Njujork i Vašington, on karakteriše kao tri reči koje održavaju klasičan primer "samopovređivanja", jer su "pričinile veliku štetu (Americi) koja nadmašuje i najsmelije snove fanatičnih počinilaca" tih atentata. Forsiranje te tri reči, kaže, stvorilo je u SAD "mentalitet života u opsadi", pa i rastuću "kulturu straha" koja "sputava rasuđivanje, stimuliše emocije i političkim demagozima olakšava mobilizaciju javnosti za njihove političke ciljeve".
Po njemu, ta "kultura straha" bitno je doprinela da se početkom 2003. krene u invaziju na Irak, pa i reizboru predsednika Džordža Buša krajem 2004. jer je prevladalo mišljenje da ne treba menjati vrhovnog komandanta usred rata. Bžežinski smatra da je poklič "rat protiv terora" besmislen, pošto "terorizam nije neprijatelj već ratna tehnika političkog zastrašivanja ubijanjem nenaoružanih neboraca".
Administracija, nastavlja, pogrešno poredi taj rat s borbom protiv nacizma i staljinizma, jer "Al Kaida nije niti može biti prvorazredna vojna sila kakve su bile nacistička Nemačka i sovjetska Rusija". Poređenje, dodaje, možda treba da posluži kao povod za rat protiv Irana…
Efekti "rata protiv terora" su kontraproduktivni, upozorava taj globalista koji će 28. marta napuniti 79. godina (rođen je u Varšavi). Amerika je po njemu sada "podeljena, nesigurna i potencijalno vrlo podložna panici u slučaju novih terorističkih napada na SAD", što je rezultat "petogodišnjeg gotovo neprestanog ispiranja mozga oko terora" kakvo se nije dogodilo, kaže, u drugim zemljama – poput Britanije, Španije, Italije, Nemačke i Japana – koje su takođe pretrpele terorističke napade.
Rast ovdašnje "paranoičnosti", Bžežinski ilustruje ovdašnjim zvaničnim podacima. Navodi da je Kongres 2003. godine označio 160 mesta u SAD kao potencijalno važne mete terorista, da bi se 2004. lista proširila na 28.360, sledeće godine na 77.769, da bi se sada na njoj našlo čak oko 300.000 takvih mesta.
Vrlo je uznemiravajuće i opšte pogoršanje ljudskih prava, sugeriše autor. "Kultura straha je proizvela netoleranciju, podozrenje prema strancima i proceduru koja podriva osnovni smisao pravosuđa", sadržana i u pravilu da je svako nevin dok mu se ne dokaže da je kriv.
Nabrajajući primere i drugih zastranjivanja, Bžežinski naglašava i da je "rat protiv terora teško oštetio" Ameriku u međunarodnim odnosima, uz nagli porast nezadovoljstva prema njoj u muslimanskom svetu. Pogotovu su tome doprineli, smatra, rat u Iraku kao i postupci američkog saveznika Izraela prema Palestincima. "Samo uverljivo određena i racionalna Amerika može da unapređuje suštinsku međunarodnu bezbednost koja neće ostaviti politički prostor za terorizam", zaključuje Bžežinski svoju kritiku vašingtonskog prioritetnog kursa.