Jasni signali Rusije

Šef Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju Nenad Popović izjavio je juče da Rusija ima dovoljno snage i mogućnosti da obezbedi da ne dođe do završnog glasanja u Savetu bezbednosti UN o predlogu Martija Ahtisarija za status južne srpske pokrajine. O tome smo dobili jasne signale od naših ruskih kolega, ali ukoliko do glasanja ipak dođe, nemamo nijednu sumnju da će Rusija iskoristiti svoje pravo veta, ukoliko rešenje bilo kog pitanja statusa Kosova i Metohije ne bude prihvatljivo i Beogradu i Prištini, rekao je Popović. Popović, koji je kao član visoke srpske delegacije ove sedmice boravio u poseti Moskvi, preneo je i stav ruskih zvaničnika da je bilo kakav pokušaj vremenskog ograničenja pregovora takođe pogrešan."Samo pregovori koji nisu opterećeni rokovima mogu da donesu kvalitetan rezultat", preneo je Popović stav Rusije.

Takođe, tokom posete ruskoj Dumi naglašena je, a na tome ćemo i mi insistirati, neophodnost povratka raseljenih sa Kosova i Metohije, rekao je on ocenivši da su, izgleda, svi zaboravili na obavezu ispunjavanja standarda u toj oblasti.

Neophodno je, kako je Popović preneo stav ruskih deputata, da se što pre pokrene intenzivan proces povratka svih raseljenih, odnosno da im se stvore bezbednosni uslovi za slobodan i miran život, kao i održivi uslovi ekonomskog razvoja.

On je podsetio da se Rusija zalaže za nastavak pregovora i da je protiv nezavisnosti Kosova i Metohije, jer se time narušavaju osnovni principi međunarodnog prava, Helsinškog završnog akta, Povelje UN, Rezolucije 1244."Jedina alternativa su pregovori koji će u dužem vremenu dovesti do kompromisnog rešenja, zadovoljavajućeg za Srbe i Albance", kazao je Popović.
Tanjug

--------------------------------------------------------------------------

Kosmet pred SB

Njujork – Predlog specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija za budući status Kosova i Metohije biće danas spreman za Savet bezbednosti UN i podeljen predstavnicima država, stalnih i nestalnih članica tog tela.

Portparol kancelarije specijalnog izaslanika UN (UNOSEK) Remi Durlo ranije je najavio da će do 26. marta dokument biti preveden na jezike stalnih i nestalnih članica Saveta bezbednosti i biti distribuiran. "Dokument Ahtisarija neće biri razmatran 26. marta", precizirao je Durlo, dodavši da se 3. april i dalje nezvanično pominje kao datum kada bi specijalni izaslanik UN mogao pred članicama Saveta bezbednosti lično da predstavi svoj plan.

Durlo je rekao da se još ne zna da li će plan Ahtisarija biti javan.

Istakavši da UNOSEK čeka odgovor od UN o tome, Durlo je dodao da će se dokument, ukoliko bude odlučeno da bude javan, naći na sajtu UNOSEK-a.

Pre sednice Saveta bezbednosti Ahtisarijev plan razmatraće i Kontakt grupa, na sastanku u Londonu 28. marta.
Tanjug

--------------------------------------------------------------------------

Protić: Moskva oteže proces

Istoričar i bivši ambasador u Americi Milan St. Protić ocenio je da je Srbija žrtvovala približavanje Evropskoj uniji zarad Kosova i veza sa Rusijom i da svojim ponašanjem pokazuje da ne želi da bude deo Zapada.

– U nekom trenutku će Rusija naći dogovor s Amerikom, ali će Srbija izgubiti mogućnost da se ubrzano pridruži EU – rekao je Protić, ocenjujući da "ne treba očekivati da će Rusija zaoštriti odnose sa Zapadom" zarad Srbije.

– U ovom trenutku je jasno da Rusija oteže proces rešavanja Kosova, ali ne zato što baca Zapadu rukavicu u lice, nego naprotiv traži produžetak pregovora kako bi ubedila zvanični Beograd da pristane na plan – rekao je Protić.

Prema njegovim rečima, ne treba očekivati da će Rusija izdejstvovati pun suverenitet Srbije nad Kosovom, već su moguće samo neke "kozmetičke izmene" posle kojih će Rusija reći srpskim vlastima da pristanu na plan, a moguće je da se rešenje odloži do samita grupe G8, početkom juna.

– Srbija je ovde unapred gubitnik, zato što je postavljena gubitnička politika prema Kosovu. Kod nas se nacionalni interes definiše kao teritorijalno pitanje, a ne kao pitanje dobrobiti naroda – rekao je Protić.

On je postavio pitanje šta bi Srbija, i da Kosovo ostane u njenom sastavu, radila sa dva miliona stanovnika koji ne žele da žive u njoj, ocenivši da bi u tom slučaju "sačuvati Kosovo bilo samo mrtvo slovo na papiru".

Srbija je, prema mišljenju Protića, mogla da prihvati plan za Kosovo i učestvuje u njegovoj primeni, a da za uzvrat obezbedi ubrzan ulazak u EU i otpis spoljih dugova i zatim svoj uticaj na Kosovu "realizuje jakim ekonomskim prisustvom kako se to radi u modernom svetu".
Beta

--------------------------------------------------------------------------

Razmisliti o podeli Kosova

Funkcioner Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Goran Svilanović ocenio je juče da bi Beograd trebalo da zatraži oročeni nastavak pregovora o Kosovu i Metohiji.

– Inicijativa za podelu Kosova i Metohije ne može da bude rezultat rada specijalnog predstavnika UN Martija Ahtisarija, jer on nema mandat za to – rekao je Svilanović i dodao da bi takvo rešenje moglo da računa na "podršku dela srpske javnosti". – Onaj deo javnosti koji smatra da je Kosovo izgubljeno prihvatilo bi podelu kao nekakav rezultat pregovora, čak i kao pravedno rešenje – smatra on.

Do podele srpske pokrajine moglo bi da se dođe u fazama, u dva koraka. Prvi korak bilo bi otvaranje ozbiljnih razgovora sa Kontakt grupom u okviru kojih bi se definisao poseban status severnog dela Kosova.

– Ahtisarijev plan već sadrži predlog de fakto podele. Ne čini mi se, naime, realnim da se u ovom trenutku odmah postigne pravna podela, ali mi se čini da bi jačanjem entiteta, njihovih ovlašćenja i mogućnosti saradnje sa Srbijom mogao da se definiše poseban status za sever Kosova, na period od nekoliko godina, koji bi po proteku tog roka ponovo bio razmatran – objasnio je Svilanović, ističući da status severnog dela Kosova ne bi bio rešen u toj prvoj fazi, već da bi u drugoj fazi moglo da se pokrene pitanje korekcije granica i pripajanja tog dela Pokrajine Srbiji. Srbija bi za uzvrat prihvatila nezavisnost ostalog dela Pokrajine.

Beograd bi trebalo da pokrene inicijativu za nastavak pregovora, ali bi ti pregovori morali da budu oročeni, kako takav predlog ne bi bio shvaćen kao odugovlačenje i nespremnost Srbije za rešavanje statusnog pitanja i postizanja dogovora.

Svilanović je rekao da bi bilo dobro da se ti razgovori vode direktno sa albanskom stranom, uz podršku članica Kontakt grupe, a da traju, na primer, od tri do šest meseci.

– Ako bi se oročili razgovori, to bi pojedinim članicama EU, koje su blagonaklone prema Srbiji, dalo osnov da zatraže podršku kod drugih članica Unije za pružanje šanse pregovorima i kompromisu – ocenio je i dodao da u EU ima zemalja koje uvažavaju poziciju Srbije, ali da bi svoj stav mogle da brane konkretnim inicijativama koje dolaze iz Beograda.

Svilanović je naveo da bi, ukoliko se pregovori nastave, pregovarački tim Srbije trebalo da insistira da Srbi dobiju status konstitutivnog naroda u novom ustavu Kosova.

Takođe, smatra Svilanović, trebalo bi da se insistira i na snaženju ovlašćenja srpskih opština na severu, pa i na tome da one dobiju "obrise entiteta".

On je ukazao da inicijativa Beograda za nastavak pregovora nije lako ostvarljiva, zbog nespremnosti SAD i većine zemalja članica EU za to. Osim toga, svako razmišljanje o korekciji granica ili podeli, otvara čitav niz opasnih pitanja u regionu, zbog čega bi bilo neophodno da se za takve inicijative dobije podrška i naših suseda.

Ni Albanci, kako je naveo, ne bi bili voljni da uđu u nove pregovore, pa bi im za to trebalo ohrabrenje Kontakt grupe.

Svilanović je ocenio da je Kosovo u ovom trenutku ozbiljan test za "evropsku familiju" i za snažnije profilisanje njene zajedničke spoljne politike i politike bezbednosti, što je i danas "neostvaren san".

On je rekao da za sada nije jasno da li će se postići saglasnost na nivou 27 članica EU o statusu Kosova, odnosno da li će Francuska i Velika Britanija istupati na sednicama Saveta bezbednosti kao predstavnici samo svojih zemalja ili bi uspeli da postignu saglasnost evropskih 27 da svoj stav predstave kao zajednički stav EU, čime bi na ubedljiv način počeli ostvarivanje tog sna o jedinstvenoj evropskoj spoljnoj i bezbednosnoj politici.

Svilanović smatra da bi odlaganje odluke o statusu Pokrajine moglo da isprovocira Albance na nasilje, iako bi zbog toga snosili teške posledice.

On je ocenio da bi, ukoliko propadne Ahtisarijev plan, na destabilizaciju regiona moglo da utiče eventualno jednostrano proglašenje nezavisnosti.

– To znači da bi kosovski parlament, nezadovoljan propašću Ahtisarijevog plana, proglasio nezavisnost i pozvao države širom sveta da je priznaju – objasnio je on. Prema njegovim rečima, takav potez bi odmah doveo do sazivanja Skupštine u Kosovskoj Mitrovici, koja bi takođe mogla da proglasi nezavisnost severa Kosova.

Svilanović tvrdi da bi se time napravila "još jača podela između dveju zajednica, kao i da bi se isprovocirale velike strane sile i pojedinačne države širom planete da se izjasne da li priznaju Kosovo kao nezavisnu državu".

Rusija, Amerika i Evropska unija upravo takav scenario žele da izbegnu, zaključio je Svilanović.
Tanjug