CAR DUŠAN I MEĐUNARODNO PRAVO

Jedan mlad dečko, učenik Vojne gimnazije u Beogradu bio je ovih dana i glavna zvezda na otvaranju Kancelarije SAD za saradnju u oblasti odbrane u Srbiji. Naime, dečko se prijavio i odabran je da posle završetka Vojne gimnazije u Beogradu pohađa američku vojnu Vazduhoplovnu akademiju u Kolorado Springsu. Dobar izbor za Srbiju i nesumnjivo dobar izbor za mladića na početku vojne karijere.

Pretpostavljam da će mladić kasnije postati i komandant srpskog vazduhoplovstva, jer to tako obično i ide. Samo ne treba ga već sada opterećivati njegovom, navodno, istorijskom ulogom, jer su sa ovih prostora oficiri i ranije odlazili na školovanje u SAD. Posebno ne bi trebalo time opterećivati i roditelje mladića, jer ako je već neko bio u obavezi da ih turistički vodi po Beogradu i pokazuje im znamenitosti glavnog grada – valjda su to mogli da urade naši ljudi iz Ministarstva odbrane, a ne službenici iz ambasade SAD. Valjda toliko para u vojnom budžetu imamo?

Inače, ta će se Kancelarija SAD za saradnju u oblasti odbrane u Srbiji u početku najverovatnije nalaziti u zgradi ambasade SAD, ali je najavljeno da bi se za Kancelariju mogao pronaći i prostor u nekoj od vojnih zgrada u Beogradu. Jer, u ambasadi SAD u Beogradu nalaze se kancelarije vrlo brojnog vojnog izaslanstva, pa je problem sa prostorom. No, kako u zgradi Ministarstva odbrane Srbije već duže imamo i kancelariju NATO-a, to bi logično bilo da i novu američku vojnu kancelariju smestimo u tu zgradu. Radi ekonomičnosti. Tako ćemo imati i najveći broj raznih kancelarija po glavi stanovnika u Evropi.

Naravno, nije problem u kancelarijama, već u nečemu što bi se uslovno moglo posmatrati, pa čak i nazvati spoljnjom politikom Vojske Srbije. Ako su posete naših najviših vojnih rukovodilaca usmerene samo ka Vašingtonu i Briselu, ako vojni lideri Srbije govore isključivo o evroatlantskim integracijama u situaciji kada i najviši državni vrh zemlje sada, da li zbog Kosmeta ili ne nije ni važno, govori samo o evropskim integracijama, onda bi to moglo da liči na svojevrsnu samostalnu spoljnu politiku Vojske. Ritam poseta nekim prestonicama i upadljivo odsustvo školovanja naših oficira u drugim prestonicama, za sve posmatrače jeste neka vrsta spoljne politike. Tu ne pomažu ni objašnjenja o nastojanjima da se dosegnu određeni standardi kvaliteta u obuci, ili u procedurama oko interoperatibilnosti što je samo eufemizam za mirovne misije, ili za hvatanje trojice terorista na Đerdapu.

Da li, dakle, Vojska osluškuje, da li može uopšte da i prepozna nijanse u govorima državnog vrha, ili ode Vojska u vojne integracije sama? Predsednik Srbije Boris Tadić u svojih nekoliko poslednjih istupanja govori samo o evropskim integracijama. Premijer Vojislav Koštunica nikada i nije koristio termin evroatlantske integracije.

Naravno, ni Vojsci nije lako da se snađe u pravom diplomatsko-političkom rašomonu naše sadašnjosti. Na nedavne izjave makedonskog i albanskog ministra spoljnih poslova u kojima se podržava nezavisnost Kosmeta kroz plan Martija Ahtisarija, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je reagovalo protestom. Na brojne izjave britanskog i američkog ambasadora u Beogradu sa istim sadržajem nije bilo nikakve službene reakcije. Ceh je platio samo siroti ambasador Nemačke gospodin Cobel. Kada je malo preterao.

Po kojem se to kriterijumu na neke izjave ulaže protest, a na iste takve, ali date od predstavnika drugih država ne? Veličina države, njena moć, stepen ulaganja u privredu Srbije? Da li je naša spoljna politika potpuno jednosmerna? Da li o njoj uopšte i ima javne rasprave?

Šta onda da urade naši generali kada ambasador SAD usred koktela u Domu Vojske Srbije, prilikom otvaranje te famozne Kancelarije, kaže da "SAD podržavaju plan o nadgledanoj nezavisnosti za Kosmet"? Da nazdrave, ili samo da popiju viski i odu kući. Kako da se snađu u toj "suptilnoj" priči?

Sve bi to bilo daleko jednostavnije da se shvati da našu poziciju oko Kosmeta na svetskom planu ne brani, praktično, samo Rusija. Koja na nova proširenja NATO-a ne gleda kao na prijateljski akt prema Moskvi. I to nam je otvoreno i rečeno. Baš kao što nam iz Vašingtona otvoreno kažu da zaboravimo na Kosmet. U tom kontekstu nam je i pomoćnik državnog sekretara SAD, gospodin Danijel Frid u najnovijoj poruci preporučio da zaboravimo Dušanovo carstvo, nekadašnju Jugoslaviju i bivši Sovjetski Savez.

Car Dušan je, istina, poznat i po Dušanovom zakoniku, ali kakve veze taj zakonik ima sa današnjim međunarodnim pravom, to verovatno zna samo gospodin Frid...