Malo „ubistvo" među prijateljima

„Artiljero”, rediteljski debi dramaturga i scenariste Srđe Anđelića („Do koske”, „Munje”, „Jedan na jedan”, „Mile protiv tranzicije”), po žanru je – „ko razume shvatiće” film. Šta je tačno Anđelić želeo da kaže i pokaže bog sveti zna, jer je priča „Artiljera” nedefinisana, nategnuto motivisana i konfuzno, zbrkano vođena, kao da se autor stalno predomišljao na koju će stranu da je odvede.

Storiju o tinejdžeru koji je zbog nedostatka idola u svom okruženju na putu da postane huligan, o Malom (Jovan Kolarić) iz porodice sa margine društva kojem je po muškoj liniji „Crvena zvezda” u krvi, Anđelić pretvara u priču o „pljački veka” što je izvode „zvezdaši” maskirani u „partizanovce”, kako bi pomogli Malom da ostvari san i svog idola, fudbalera Nemanju Vidića, vrati iz „Mančester junajteda” u omiljeni klub. U svemu učestvuje u Malog zaljubljena tinejdžerka Ana (Ana Konjović), konstantno snimajući svoj „jutjub” film o voljenom Artiljeru (u fudbalskom slengu: onaj koji nikada ne promašuje), kojeg podstiče i inspiriše na akciju...

Da se Anđelić opredelio da ovakav materijal umesto proklizavajuće poluozbiljne drame u kojoj su motivacije glavnih junaka krajnje sumnjive i neubedljive, postavi kao „štosnu” komediju sa društvenom ali i misaonom težinom, rezultat bi verovatno bio uspešniji. Ovako, čitava ova stvar sa „Artiljerom” ne odmiče mnogo od autorovih već izbledelih sećanja na studentske dane kada su se na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti njegovi „klasići” delili na „cigane” i „grobare” i u tome beskrajno uživali, što je sve već viđeno i u „Tri palme za dve bitange i ribicu” i u „Munjama” (scenario pisao Anđelić), pa i u „Kad porastem biću Kengur”. Naravno, na mnogo bolji, opravdaniji i konzistentniji način.

 Ima u „Artiljeru” i blistavih trenutaka. Osveženje je novo filmsko lice Ane Konjović, „jutjub” film u filmu je uspela ideja, kamera vrhunskog profesionalca kakav je Radan Popović uvek je znala šta treba da radi, a i izbor muzike je funkcionalan...Film uzleti i prodiše kadgod se u kadru nađe Nebojša Glogovac u ulozi starijeg brata glavnog junaka – „penzionisanog”, predratnog vođe „Zvezdinih” navijača i ratnog veterana. Da je kojim slučajem ova priča ispričana iz njegovog ugla, to bi bila prava bomba. Dubok utisak ostavlja lik oca, društvenog luzera marginalizovanog autoriteta, jer ga maestralno tumači Petar Božović (njegova uloga je i dobro napisana), ali i lik policijskog inspektora, jer ga je glumac Goran Radaković vešto izdigao iznad uobičajenih klišea.

Njih trojica sa lakoćom „pojedu” sve ostale. I mlade glavne junake, ali i gomilu srpskih filmadžija, Anđelićevih prijatelja, kolega i producenata u epizodnim ulogama, koji doprinose utisku da je „Artiljero” pravo malo „ubistvo među prijateljima”, smišljeno samo da bi se drugari međusobno dobro zabavili. U stilu: „Ma, ko šiša i `Zvezdu` i Nemanju Vidića i bioskopsku publiku, važno je da je nama super!”