MMF sumnja u Dinkićevu računicu

Ako je predlog budžeta za 2013. godinu tako dobar i drastično smanjuje minus u kasi, a Srbiju spasava bankrota, zašto je onda Međunarodni monetarni fond unapred odbacio mogućnost da sa našom zemljom sklopi aranžmando kraja ove godine? Prema našim saznanjima prve procene MMF-a pokazuju da je deficit u budžetu veći od četiri, a ne 3,6 odsto kako je izračunalo Ministarstvo finansija.

Računica ministra finansija Mlađana Dinkića i zvaničnika MMF-a razlikuje se od 15 milijardi do 30 milijardi, u zavisnosti od toga s kojim se rizicima dogodine računa. A dva su osnovna: inflacija i očekivani ekonomski rast. To je inače napredak u odnosu na prethodnu procenu, jer je prvobitni račun MMF-a pokazivao da ministru finansija nedostaje čak 50 milijardi dinara da bi deficit bio u zacrtanim okvirima.

Iz nekoliko izvora juče smo dobili potvrdu da bi MMF čak i prihvatio da jaz između prihoda i rashoda bude četiri odsto, ali da im za to trebaju čvrste garancije da tokom sledeće godine neće biti rebalansa, odnosno prekrajanja prihoda i rashoda, koji će povećati budžetski deficit.

To je ključni razlog zašto će u Beograd stići samo tehnička misija koja neće imati ovlašćenja da dogovori stendbaj aranžman. Uz to država će sada, kako kaže jedan od naših sagovornika, morati da dokaže da je ozbiljna.

– Neće nam tek tako poverovati da smo zaista spremni da ono što je dogovoreno ispunimo. Jer tokom prethodnog aranžmana iz predostrožnosti, koji je prekinut početkom godine, dogovor je bio da minus u kasi ne sme da bude veći od 4,25 odsto bruto domaćeg proizvoda. Na kraju godine on će biti skoro sedam odsto, odnosno 222 milijarde dinara. To je sa naše strane bilo prilično neozbiljno – objašnjava naš izvor.

Šta će zapravo biti ključne tačke spoticanja sa srpskim pregovaračkim timom kad 13. novembra misija predvođena Zuzanom Murgasovom stigne u Beograd?

Prvo, zvaničnicima MMF-a čini se da su prihodi za sledeću godinu precenjeni. Pri tome oni posebno naglašavaju prihode od poreza na dobit i prilive u budžet po osnovu neporeskih prihoda. Ministar finansija planirao je da efekti od povećanja poreza na dobit budu gotovo isti kao i prihodi od povećanja PDV-a, što je prema oceni zvaničnika MMF-a nerealno očekivati. Kada je o neporeskim prihodima reč, razlog za zabrinutost predstavljaju prilivi od dividendi. Trenutno se ne može sa sigurnošću predvideti kolike će profite ostvariti javna preduzeća. Takođe, ministar finansija računa i na prihode od banaka u stečaju. I njegov prethodnik je na te prihode od stečaja računao, ali do njih nije došlo. Zato je ta stavka u budžetu za MMF pod znakom pitanja. Zvaničnici Fonda ipak ne poriču da će se očekivanja ministra finansija kada je reč o prihodima možda i ostvariti, ali „saveznik” u tom poslu može mu biti samo veća inflacija od planirane (5,5 odsto) koja će budžetu doneti veće prilive.

Nesuglasice postoje i kada je o rashodnoj strani budžeta reč. Tako, na primer, MMF smatra da su neke uštede precenjene i da nedostaju konkretne mere kojima bi se dokazalo da će planirano zaista biti i ostvareno. Tu se prvenstveno misli na uštede u kupovini robe i usluga, za koje se smatra da su preambiciozno planirane. Najveću stavku tu predstavlja benzin, pa od kretanja cene ovog derivata u velikoj meri zavisi i da li će uštede biti ostvarene. Takođe su i izdaci za struju i komunalije potpuno otvorena stavka, što planirano smanjenje potrošnje opet može da dovede u pitanje. Nejasnoće postoje i kada je o sopstvenim prihodima reč. Po tom osnovu planirano je 20 milijardi dinara uštede. O tome je pre dva dana govorio i Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, istakavši da nedostaju konkretne mere koje bi dokazale da je tako nešto moguće.