Papa pomutio rođendansko slavlje EU

Jubilej Evropske unije - pola veka od potpisivanja Rimskih ugovora, kojima je utemeljena današnja zajednica 27 država, neće biti zapamćen po velelepnom slavlju u prestonicama Starog kontinenta, niti po dugo pripremanoj, vedroj rođendanskoj "poslanici" koju su lideri EU usvojili na centralnoj proslavi u Berlinu, već po uznemirujućoj poruci pape Benedikta Namerno odabravši upravo ovu istorijsku priliku da upozori na moguću nemilu sudbinu Evrope, on je pozvao "zabludele" Evropljane da se vrate zajedničkim hrišćanskim vrednostima, "inače bi Evropa mogla početi da izumire".

Ogorčen što u Berlinskoj deklaraciji, svojevrsnom manifestu o budućnosti Evrope, nema podsećanja na njene "hrišćanske korene" (oni su, ranije, izostavljeni i iz konačnog predloga Ustava EU), poglavar Rimokatoličke crkve ističe da Evropa ne može biti građena "zapostavljanjem identiteta njenih naroda", i da je hrišćanska svest neophodna za unapređenje pravde i osećanja međusobne odgovornosti. "Društvo u kojem više nema hrišćanske svesti gubi pravac i veru u budućnost, doživljava kraj u praznini i propada", rekao je papa u subotu, u obraćanju evropskim biskupima u Vatikanu.

U oštrom govoru, koji je još u žiži medija, Benedikt je posebno osudio abortus i eutanaziju, inevoljnost evropskih žena da rađaju, istakavši da će nizak natalitet odvesti kontinent u zaborav. "S demografske tačke gledišta čini se da bi Evropa mogla da ode u istoriju", upozorio je papa.

Sveti otac je primetio da Evropa, koja želi da se predstavi svetu kao "zajednica vrednosti", istovremeno se opire priznavanju univerzalnih, apsolutnih vrednosti sadržanih u hrišćanstvu, istinskoj okosnici Evropske unije i njenog identiteta, sa kojim se poistovećuje većina žitelja EU.

"Neće li ova apostazija, opovrgavanje vlastite suštine, čak i pred Bogom, dovesti Evropu da posumnja u svoj identitet?", zapitao se papa.

Nekadašnji nemački kardinal Racinger, odabran za poglavara Rimokatoličke crkve upravo zbog svoje konzervativnosti i beskompromisno shvaćene uloge "čuvara vere", opredelio se za reč apostazija svestan da ona, naročito za katolike (tu spada i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja u ime svoje zemlje predsedava Evropskoj uniji) ima veoma jako značenje: odricanje, odnosno otpadništvo od vere. U doba ranog hrišćanstva to je bio jedan od tri neoprostiva smrtna greha.

Zalaganje Benedikta da se hrišćansko nasleđe uvrsti u tekst dokumenta kojim je obeleženo pola veka EU nije bilo uspešno dobrim delom i zbog otpora francuskog predsednika Žaka Širaka, prenele su svetske agencije. On je, prisetimo se, i 2003. blokirao napore tadašnjeg pape Jovana Pavla II da evropski hrišćanski koreni budu uključeni u predlog budućeg ustava EU. Nikola Sarkozi, jedan od kandidata za novog predsednika Francuske, već je najavio da će se, ako bude izabran, postarati da vrati hrišćanstvo u ustavne temelje Unije.

Sadašnji papa je, doduše, imao snažnu podršku poljskog predsednika Leha Kačinjskog (koji se do poslednjeg trenutka opirao "nehrišćanskoj" rođendanskoj deklaraciji) i italijanskog premijera Romana Prodija, ali je pobedio stav da je u ovom trenutku važnije okrenuti se saradnji među državama, narodima i ljudima zasnovanoj na toleranciji i solidarnosti, umesto na verskoj pripadnosti. "Razočaran sam što Merkelova insistira na hrišćanstvu upravo u vreme kad je svetu očajnički potreban zajednički jezik kojim će biti prevaziđene religijske podele", jedan je od komentara na sajtu radija "Dojče vele", objavljen povodom jubileja EU. "Koje su, u stvari, te hrišćanske vrednosti za koje se zalaže kancelarka? Da li se one zaista toliko razlikuju od onih u judaizmu ili islamu? Da li će Evropa odbaciti šest vekova suživota Jevreja, muslimana i hrišćana na ovim prostorima?", zanima drugog učesnika u internet raspravi.

Pravo je pitanje, u stvari, da li je Evropska unija dovoljno otvorena i tolerantna da primi i jednu nehrišćansku zemlju, Tursku. Angela Merkel, pa i sam papa Benedikt , radije bi da je vide kao "privilegovanog partnera" nego kao punopravnog člana, mada nemačka kancelarka tvrdi da EU nije "klub hrišćana".