Crnogorci kupuju salonce

Promet nekretnina u Beogradu odnedavno raste. Ali, po rečima poznavalaca ovog tržišta, razlog za to nije viši standard ni bolja kupovna moć građana već - povećan priliv novca koji stiže iz Crne Gore.
Naime, bogati kupci iz Rusije i Irske preplavili su tržište nekretnina naših komšija sa juga, bacajući oko pre svega na primorje gde, recimo, plaćaju čak od 3.500 do 4.000 evra za kvadrat stana ili kuće; deo tog novca Crnogorci ulažu u kupovinu nepokretnosti u Beogradu, za koji su i dalje vezani.
- Crna Gora se odvojila, ali nigde nije otišla. Normalno je što Crnogorci kupuju stambene jedinice u Beogradu. Mnogi od njih iskoristili su povoljan trenutak i prodali kuće na obali, kupili manje stanove, a ostatak novca poslali deci koja žive u našem glavnom gradu. To nije ništa čudno. Beograd je centar regiona, ima najbolji univerzitet, odličan kulturni život. Primetno je da Crnogorci kupuju veće stanove, i to u novogradnji - kaže Darko Medenica, direktor agencije Trofej.

Za razliku od državnih organa Srbije koji nemaju ili neće da iznose precizne podatke o tome koliki procenat naših nekretnina se nalazi u vlasništvu stranaca, prema zvaničnim podacima Crne Gore, stranci tamo poseduju milion i 53.000 kvadratnih metara stanova, kuća, vila i poslovnog prostora, što praktično znači svaki četvrti stambeni ili poslovni prostor u Budvi, peti u Tivtu i Baru, šesti i Herceg-Novom i Kotoru.

- Tačno je da su stranci zainteresovani za kupovinu nekretnina, ali samo u primorskom delu Crne Gore. Rusi kupuju sve. Nije im bitno gde je kuća, na obali ili negde u brdu. Mnogi misle da ih sada kupuju da bi ih kasnije preprodavali. Videćemo. Irci i Englezi, takođe, rado kupuju nekretnine na obali. Trenutno se ne traže kuće na Durmitoru ili u Kolašinu, iako bi mogle da postanu privlačne lokacije za strance. Ima i Srba koji prodaju kuće koje su im služile za odmor. Većina novca od tih prodaja stiže u Beograd. I Srbi i Crnogorci ulažu u nekretnine. Uglavnom rešavaju stambeno pitanje dece. Crnogorci se rado opredeljuju za stanove u okolini Slavije, ili se, ako kupuju nešto veće, odlučuju za mirne, porodične krajeve kao što su Dedinje i Senjak - ističe Tanja Stankov, direktor agencije Renome koja ima poslovnicu i u Tivtu.

I pored toga što su Crnogorci sve češće među kupcima nekretnina u Beogradu, u nekim agencijama tvrde da se pojavio i određeni problem u vezi sa transferom novca, kojeg nije bilo dok je trajala zajednička država.

- Sada živimo u dve države i normalno je da to donosi i nove propise. Naravno, Crnogorci imaju pravo da kupuju stanove pod istim uslovima kao i državljani Srbije. Prilikom overe ugovora u sudu, nema nikakvih problema. Jedina poteškoća je transfer novca, pa se Crnogorci snalaze: novac prenose u kešu, ili ga pozajmljuju od rođaka i prijatelja u Beogradu da bi posao mogao da se obavi regularno. Crnogorci su, inače, galantni kad kupuju nekretnine. Najviše biraju stanove na Vračaru i oko Arene. Novina je što traže i garaže - kaže Katarina Lazarević, suvlasnica agencije Alka.

U Komercijalnoj banci, koja posluje i u Srbiji i u Crnoj Gori, potvrđuju da je platni promet između Srbije i Crne Gore počeo da se obavlja po međunarodnim pravilima, što znači da novac može da se šalje u Crnu Goru, i obratno, kao i da se nesmetano prima u evrima ili drugoj stranoj valuti, a ne u dinarima što je doskora bila jedina mogućnost.

- Transakcije sa Crnom Gorom imaju tretman kao sa bilo kojom zemljom u inostranstvu i obavljaju se u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju i odgovarajućim podzakonskim aktima - kažu u ovoj ovoj banci.

Iako je Zakonom o deviznom poslovanju predviđeno da se prenos sredstava radi kupoprodaje nepokretnosti u Republici od strane nerezidenata, kao i u inostranstvu od strane rezidenata, vrši slobodno, uz uslov da Republika Srbija ima sklopljen sporazum o reciprocitetu sa predmetnom zemljom, u slučaju kupoprodaje nepokretnosti sa Crnom Gorom nije se čekalo na formalan sporazum već je Ministarstvo pravde 19. februara ove godine dostavilo saglasnost da se sa Republikom Crnom Gorom mogu vršiti transakcije sticanja prava svojine na nepokretnostima, iako još nije sklopljen sporazum o reciprocitetu.

- Da bi transakcija bila realizovana, preduslov je da kupac i prodavac imaju otvoren devizni račun. Ukoliko se odluče za Komercijalnu banku AD Beograd, to mogu učiniti u bilo kojoj od 260 ekspozitura Banke na području Republike Srbije, uz prezentaciju važećeg ličnog identifikacionog dokumenta. Ukoliko su se ugovorne strane opredelile za isplatu u devizama, neophodno je da kupac da nalog banci da obavi prenos sredstava u korist računa prodavca, uz obavezno podnošenje overenog ugovora o kupoprodaji nekretnina. Pri kupoprodaji nepokretnosti, u slučaju kada je kupac rezident (lice koje ima stalni boravak), a prodavac nerezident (nema stalni boravak), pravilno je da se prenos obavi sa računa rezidenta na račun nerezidenta, a zatim transfer sredstava na račun nerezidenta (prodavca) u inostranstvu, u konkretnom slučaju u Crnu Goru. Nerezident mora, uz nalog za transfer sredstava, da podnese banci dokaz da je izmirio sve poreske obaveze prema državi na čijoj se teritoriji nalazi konkretna nepokretnost - ističe Ljiljana Milošević, zamenik direktora Sektora poslova sa klijentima.