Događaj koji je ušao u legendu i knjige

Prokuplje – U selu Stara Božurna kod Prokuplja, tačno pre sto godina, 11. novembra 1912. godine, u kući Stevana i Petrije Stojanović, rodio se Nikodije, jedan od devetoro dece (tri sina i šest kćeri) ovih uglednih seljaka.

Iako je narod ovde preko svojih pleća podneo mnoge ratove i žrtve, niko nije mogao da pretpostavi da će Nikodije ući u istoriju, u knjige i pesme. Njegovo ime danas nose jedna osnovna škola i jedna fabrika u Prokuplju, a i ulice u ovom gradu i u Nišu.

Prošlo je i 70 godina od smrti Nikodija Stojanovića Tatka, čiju je sudbinu opisao Dobrica Ćosić u romanu „Daleko je sunce”. U njemu je data dilema boraca da li se pred ofanzivom neprijatelja treba povući u Šumadiju, ili ostati na Jastrepcu, uz svoj narod, skrivajući se po šumi. Za prvo se zalaže Pavle, a za drugo Uča.

Tako je i bilo u Topličkom partizanskom odredu: komandant Dimitrije Pisković Trnavac sa većinom boraca odlazi sa planine, a Tatko sa manjim delom ostaje. Skriveni u dvema zemunicama oni su dočekali veliku poteru koju je organizovao Milan Aćimović, ministar unutrašnjih poslova u Nedićevoj vladi.

Na jednu od njih, u kojoj je bilo 11 boraca, potera je naišla 13. avgusta 1942. godine. Na poziv da se predaju, odgovorili su prkosno da se oni ne predaju „narodnim neprijateljima”, a potom je njih osmoro ispalilo metke sebi u glavu.

Sa Nikodijem Stojanovićem Tatkom na čelu, komesarom Odreda, na ovaj način junački su pali i Prokupčani Darinka Nestorović Ljupče, student medicine, i radnik Miodrag Veljković Veljko, zatim seljaci Milun Tošić Lune iz Sečanice, Milojko Nikolić iz Krajkovca, Borivoje Milošević i Borivoje Stanojlović iz Dudulajca, kao i đak Borivoje Kurbanov iz Vranjeva kod Novog Bečeja.

Njihova tela okupator je izložio na glavnom trgu u Prokuplju. Isterivali su građane iz kuća da gledaju poginule. Fotografija ovog događaja obišla je svet. Nju je Tatkovom bratu Vojislavu doturio u zatvor jedan Nedićev žandarm. A podvig boraca ušao je u mnoge knjige i u narodnu pesmu „Kode Tatko”.

Pesnikinja Mira Alečković napisala je poemu „Dvanaest na pločniku“, ukazujući na podvig rodoljuba, ali i na zaslepljenost silnika, koji ne vide da su im tela izložili baš pred spomenikom Topličanima palim u borbama protiv istog neprijatelja u Prvom svetskom ratu. U toj nesreći sreća je što druga zemunica u kojoj je bilo 14 boraca nije otkrivena.

Nikodije Stojanović Tatko je pre rata završio učiteljsku školu, službovao po selima oko Bosilegrada i Prokuplja i bio jedan od najuglednijih intelektualaca tog vremena. U rat je otišao 3. avgusta 1941. godine, kada je ušao i u štab Topličkog partizanskog odreda.

Posle rata proglašen je za narodnog heroja, a skromni spomenik podignut mu je u rodnom selu, gde još stoji i kuća Stojanovića.

Darko Žarić, istoričar Narodnog muzeja u Prokuplju, kazao je za „Politiku” da je Tatkov otac Stevan bio i delegat na prvom zasedanju Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije (ASNOS), ali da su se Stojanovići razočarali u posleratnu vlast, jer je nacionalizacija pogodila i njih: oduzet im je „višak zemlje“, kafana i drugo što je smatrano bogatstvom.

Ovoga 11. novembra, na stoti rođendan Nikodija Stojanovića Tatka, kod njegovog spomenika i rodne kuće u Staroj Božurni biće priređen skromni program koji su pripremili đaci škole koja nosi njegovo ime, a okupiće se i rođaci, predstavnici opština Prokuplje i Žitorađa, boračkih organizacija i muzeja.

Nažalost, ni kuća, ni spomenik nisu uređeni kako zaslužuje ovaj junak, čiji je podvig ravan onima iz antičkih drama. Zemunica na Jastrepcu, koja je bila uređena za posete turista, danas je skoro sasvim zapuštena.

A ostali, koji su pali zajedno sa Tatkom, kao da su potpuno zaboravljeni.