Privreda se vraća iz kome

Kruševac – Promene slike socijalnog stanja Kruševca sve su učestalije u poslednje vreme. Naročito, zbog povećanja broja nezaposlenih posle restrukturisanja u kolektivima koji se pripremaju za privatizaciju, ili sprovođenja socijalnih programa u onima koji su već privatizovani i u kojima novi vlasnici žele dalju racionalizaciju.
Ovdašnji Centar za socijalni rad, u izveštaju za 2006, upozorava na ozbiljno socijalno raslojavanje, kao posledice dugogodišnje krize i tranzicionih promena.

Statistički podaci ukazuju da je, od ukupno 131.368 stanovnika, danas u radnom odnosu oko 32.000, od čega u privredi oko 19.000. Broj nezaposlenih je, od 17.700 u prošloj, porastao na 18.374 u ovoj godini i da je broj penzionera za četiri odsto veći nego lane i iznosi 21.000.

Analitičari socijalnog stanja, međutim, upozoravaju da se statistički podaci brzo menjaju i ne pružaju potpunu sliku o faktičkom stanju. Posebno ukazuju da broj prijavljenih kod Nacionalne službe zapošljavanja nije i broj stvarno nezaposlenih.

Do naglog uvećanja broja nezaposlenih došlo je poslednjih meseci zbog realizacije socijalnih programa u preduzeću "Savremeni dom", Hemijskoj industriji "Župa" i korporaciji "Trajal". Radnici čekaju na isplate, pa će se, većina, kad potroši otpremninu, prijaviti Nacionalnoj službi zapošljavanja. Hiljadu radnika "Trajala" dobija po 260 evra, a 500 zaposlenih u "Župi" po 100 evra za svaku godinu radnog staža. Samo oni će uvećati broj nezaposlenih bar za hiljadu.

U 2006. godini bila su 5.642 korisnika socijalne pomoći, što je smanjenje u odnosu na 2005, kada ih je bilo znatno više – 6.235 sugrađana. Privrednici, pak, tvrde da oslobađanje viška zaposlenih znači i faktičko oslobađanje preduzeća socijalne funkcije i da to vodi privrednoj stabilizaciji.

U prilog tome navode primer "Henkel Merime", gde su prosečne bruto-zarade najveće u opštini Kruševac – više od 48.000 dinara. "Henkel" je 2003. godine, za odlazak 400 radnika, izdvojio šest miliona evra, ali je malo ko od "prekobrojnih" uložio novac u neki posao.

Sa druge strane, u prva dva meseca ove godine u Kruševcu je zaposleno 1.316 osoba, odnosno za 11,4 odsto više nego u istom periodu prošle. Poboljšanju socijalne slike doprinosi i podsticanje investicionog ulaganja opštinske vlasti, mere Nacionalne službe zapošljavanja, programi samozapošljavanja i jednokratne pomoći za otvaranje poslova.

Milenko Mihajlović, predsednik Veća samostalnog sindikata u Kruševcu, nije zadovoljan stanjem posle privatizacije, osim u nekoliko većih kompanija. Posebno su sporni, kako kaže za naš list, nekim stečajnim postupcima koji traju i po pet godina. Čak 1.328 bivših radnika su dobili samo 15 odsto od priznatog potraživanja. Ostali su, tvrde, bez radnih mesta, zarada, zdravstvenog osiguranja i sada strepe kada će i kako u penziju.

Njihove zahteve podržava i predsednik opštine Dragan Azdejković, koji za "Politiku" tvrdi:– Trgovinski sud u Kraljevu i Agencija za privatizaciju su daleko od životnih problema radnika. "Jastrebac" je paradigma predugog stečaja. Radnici vrše pritisak na lokalnu vlast, a o svemu odlučuju agencija i sud.

Azdejković tvrdi da raste broj uspešnih malih i srednjih preduzeća, da Kruševac dobija četiri moderna trgovinska centra, u "Merimi", "Rubinu", Fabrici ulja i "Trajalu" uspešno se sprovode investicioni programi. Fabrika ulja uskoro otvara nove proizvodne pogone, a proizvodnja raste u velikim preduzećima.– Pripremili smo i novi program za zapošljavanje od 600 do 800 radnika, u okviru razvoja preduzetništva. Blizu smo da od Kruševca napravimo dobro mesto za investicije – uveren je Dragan Azdejković, koji napominje da je pre nekoliko godina Kruševac po visini zarada bio između 70. i 80. mesta u Srbiji, a sada je, sa 33.612 dinara prosečne bruto-plate, između pedesetog i šezdesetog.

Sa druge strane, lokalni Crveni krst već godinama pomaže narodnu kuhinju za najugroženije. Kako nam je rekao njegov sekretar Milomir Petrović, trenutno se priprema 600 obroka dnevno, koji se dele na četiri punkta. Korisnici su, u 80 odsto slučajeva, građani romske nacionalnosti, ali, otkriva Petrović, i u svim okolnim selima, kojih ima stotinak, postoji bar po jedno domaćinstvo koje nije u stanju da za svoje članove obezbedi redovnu ishranu.

Građani Kruševca i okoline, iako suočeni sa teškim egzistencijalnim iskušenjima, ipak veruju da stižu bolji dani. O tome, iako za sada samo u naznakama, svedoče i prvi znaci oporavka privrede, nakon početnog "tranzicionog šoka".