Svakidašnja jadikovka

Kada naši teniseri počnu da nižu uspehe, neizostavno se povede priča o teniskim objektima kod nas, zapravo, o tome kako i ovi koje imamo ne zadovoljavaju visoke svetske standarde. Naša muška teniska reprezentacija je nedavno dočekala Gruziju u skučenoj dvorani u Kovilovu, nadomak Beograda. Pretprošle godine, protiv Zimbabvea, igrano je na šljaci koja je ubrzano postavljena na Novosadskom sajmu jer u prestonici ili nije bilo slobodnih dvorana ili su one koje nisu bile zauzete bile preskupe.

Organizacija mečeva s tim drugorazrednim selekcijama (obe pobeđene s po 5:0) nekako je isterana do kraja. Na jesen, međutim, u Beograd dolazi jaka Australija, suparnik u najvažnijem susretu naše reprezentacije u poslednjih petnaestak godina, za plasman u Svetsku grupu Dejvisovog kupa, među osam najboljih ekipa u svetu. Najlogičnije je da bude dočekana u "Beogradskoj areni" i da će značaj utakmice da privuče i 20.000 gledalaca. Ali, i to košta. Teniski savez nije među bogatijima u našem sportu i zbog toga su mu ruke vezane. Zakup može da bude oboren uz dobru volju vlasnika, a puna cena može da bude plaćena samo uz pomoć države ili sponzora. Ne treba gubiti iz vida da meč u Dejvisovom kupu od petka do nedelje podrazumeva i treninge nekoliko dana uoči toga.

Od kada je definisano gde će pare od takozvanog Nacionalnog investicionog plana sunce kao da je ogrejalo i naš teniski savez. Reprezentacije bi konačno trebalo da se skuće u teniskom centru kod Hale sportova na Novom Beogradu. U našoj državi je nebrojeno puta davana lažna nada. Predsednik Teniskog saveza Srbije Slobodan Živojinović nedavno je dao ohrabrujuću izjavu o zadatku koji su rukovodstvu teniske organizacije postavili naši najbolji teniseri, ali dok kod nekadašnjeg košarkaškog hrama ne bude pobodeno kolje...

Pre nekoliko godina u savezu su povukli potez za pohvalu. Našim teniserima je omogućeno da između dve sezone, krajem godine, treniraju u TK "Đukić", ali kada smo tadašnjeg generalnog sekretara pitali da li su termini plaćeni, nasmejao se i odgovorio da ni sam ne zna odakle će.

U susret su nesebično znali da izađu TK "Gemaks", koji ima najbolju infrastrukturu, dok su Partizanovi tereni u svako doba dana bili utočište za njegove članove kada su na proputovanju kroz Beograd. Predsednik Partizana Dušan Grujić nastoji da mnogočlanoj "crno-beloj" porodici kompleks ispod fudbalskog stadiona bude kao druga kuća. Burno je ustao u odbranu igrališta na kojima su stasavale danas naše najveće uzdanice, budući da je planom o novom Partizanovom stadionu predviđeno uklanjanje teniskih terena. Kada se tih dana podigla prašina, pobunila se i Ana Ivanović koja je boravila u Beogradu.

S obzirom na to da su teniseri prinuđeni da se dovijaju kako znaju i umeju, a to najupečatljivije potvrđuju Živojinovićeve reči o treninzima u 6, 7 časova ujutro, dok ne dođu rekreativci, začuđujuće je kako se naši teniski asovi praktično preko noći prilagode na drugačiju podlogu na turnirima u svetu. Primera radi, Ruskinja Marija Šarapova igra slabije na zemljanim terenima jer je stasala u akademiji Nika Bolitijerija na Floridi na tradicionalno američkoj tvrdoj podlozi. O tome da je Španac Rafael Nadal na šljaci kao riba u vodi, a da je na drugim podlogama već nepostojaniji ne vredi trošiti reči.

Mi nemamo nijedan travnati teren, nijedan s tvrdom podlogom na kojoj se igra ogromna većina međunarodnih turnira. Zanimljiva je, stoga, izjava Janka Tipsarevića na "Rolan Garosu" kada su strani novinari znatiželjno zapitkivali o našim mukama:

– Kada bih ljudima iz saveza rekao da hoću da se pripremim za turnire na tvrdoj podlozi u SAD i da su mi neophodne i odgovarajuće loptice, ne bi mogli da mi pomognu.