Zdravlje najpreče

Trećina građana Srbije, kad bi imala višak novca u kućnom budžetu, najpre bi ga trošila za zdravstvenu zaštitu. Naravno, o zdravlju više brinu stariji od 60 godina koji su spremniji da svoj novac usmere ka preventivi, jačanju tela i duha. Mlađima, studentima i đacima zdravlje kao vid dugoročne investicije tek je na trećem mestu, pokazalo je istraživanje Centra za marketinško istraživanje sprovedeno s ciljem da se dobije odgovor na pitanje u šta bi građani uložili ili šta bi kupili kad bi imali više novca. Omnibus istraživanje je obavljeno na uzorku od 1.000 građana starijih od 15 godina putem intervjua "licem u lice".

Po rečima jednog od istraživača, Snežane Delić, kad se posmatraju ukupni rezultati, posle ulaganja u zdravlje, naši građani, kad bi imali višak novca, trošili bi ga na putovanja. Skoro svaka druga osoba bi, kad bi mogla, otputovala nekud na odmor, a posebno osobe višeg i visokog obrazovanja, studenti i đaci. Pre dve godine situacija je bila nešto drugačija. Ljudi su tada više razmišljali o kupovini automobila. Odmori su bili tek na trećem mestu i znatno manje je ljudi o tome razmišljalo (39 odsto).

Pre tri godine čak 45 odsto građana Srbije je razmišljalo o kupovini automobila, a u 2006. samo njih 14 odsto. Verovatno je većina na ovaj ili onaj način obezbedila sebi novi ili polovni automobil, pa je motivacija za tu kategoriju potreba opala. Osobe lepšeg pola su više usmerene na kupovinu odeće (kod ispitanika koji navode odeću kao jedno od potrošačkih dobara u koje bi uložili višak novca 64 odsto čine žene). Naravno, o tome mnogo češće razmišljaju mlađi od 30 godina. Međutim, i garderoba nije toliko privlačna kao pre dve godine. U 2004. zabeleženo je da 17 odsto ispitanika mašta o novim odevnim predmetima, a u 2006. godini – samo njih osam odsto. Isto tako, posle dve godine naši građani znatno manje razmišljaju o kupovini aparata za domaćinstvo – u 2004. skoro svaka treća osoba bi uložila višak novca u to, a danas tek svaka deseta.

"Ono što se nije promenilo jeste želja naših građana da sebi obezbede krov nad glavom ili da ulože u dodatne nekretnine (34 odsto) ili, pak, da osveže okruženje u kome žive (44 odsto). Osobe starije od 50 godina, kad bi imale više novca, usmerile bi ga u renoviranje kuće ili stana, a mlađe (20-39 godina) u kupovinu svog stana ili kuće", kaže Delić.

Iako studiranje postaje sve skuplje, postoji kao potreba, težnja i izazov – ovoj investiciji sklon je skoro svaki peti građanin.

Komentarišući ovo istraživanje, sociolog Dražen Pavlica kaže da ako želimo da steknemo celovit i iznijansiran uvid u strukture potreba/želja, moramo naglasiti njihovu raznorodnost, razvojnost i višestruku uslovljenost. Valja napomenuti da hijerarhija i sadržaj potreba predstavljaju veoma rastegljiv pojam, imajući u vidu dostignut nivo civilizacijskog i društvenog razvoja. Struktura potreba jednog prosečnog stanovnika Čada je, nema nikakve sumnje, suštinski različita od jednog prosečnog Islanđanina. Mimo tih globalnih nesrazmera, unutar svakog društva postoje izražene razlike u potrebama /željama, s obzirom na ličnu jednačinu, datu socijalnu raslojenost, postojeće vrednosne obrasce, zaživele (pot)kulturne koncepte, stepen obrazovanja, životnu dob, pol, mesto stanovanja... Prethodno izložena zapažanja dodatno usložnjava i saznanje da savremena društva neguju neograničenu i, ma koliko to na prvi pogled izgledalo suprotno, dirigovanu potrošnju.

Pitanje iz istraživanja, dakle, sadrži pretpostavku da su građani egzistencijalne potrebe zadovoljili i da, naposletku, imaju višak u kućnom budžetu, koji će trošiti prema svojoj volji. Međutim, životne činjenice za većinu građana ostaju neumoljive, budući da ni prvostepene potrebe nisu uspeli u potpunosti da zadovolje. Otuda se potpuno ili delimično nezadovoljena prvostepena potreba, kao što je to slučaj sa zdravljem, javlja kao trenutno nedostižna želja", zaključuje Pavlica.