Zakon satire penzije

Podatak da penzionerima u Srbiji s narednim usklađivanjem ionako malih penzija sleduje povišica od svega 3,5 do četiri odsto naterao je njihove predstavnike da po ko zna koji put pišu Vladi Srbije. Zahtev je da se poslednje izmene Zakona o penzijama prema kojima se one usklađuju samo dva puta godišnje sa rastom troškova života i zarada  – "bace u vodu".
Činjenica je, a potvrđuju je i podaci Fonda PIO, da više od 350.000 penzionera prima mesečno manje od 9.000 dinara, koliko iznose samo troškovi hrane, kao i da oko 900.000 njih sa čekom dobije ispod 18.000 dinara što predstavlja granicu siromaštva. To je, smatraju penzioneri, više nego dovoljan razlog da buduća vlada na dnevni red hitno stavi izmenu postojećeg zakona.

 Doktor Milan Đurić, predsednik Demokratskog sindikata penzionera Srbije, kaže da je Vladi Srbije već upućen ovakav dopis u kom stoji da kriterijum i period usklađivanja penzija mora biti izmenjen i to tako što će se one ubuduće usklađivati tromesečno prema zbiru – 50 odsto rasta, odnosno pada indeksa troškova života i indeksa prosečnih mesečnih plata zaposlenih, bez poreza i doprinosa.

Istovremeno zbog izrazite razlike u iznosima između penzija po starom i novom zakonu od oko 38 odsto, penzioneri zahtevaju da se penzije određene u periodu do 31. decembra 2000. godine, umanjene zbog sankcija, dodatno tromesečno povećavaju za po pet odsto. I to u šest rata  u periodu jul 2007 – decembar 2008. godine.

Đurić ističe da, u skladu sa Ustavom, treba doneti i Zakon o socijalnoj zaštiti penzionera kojim bi se odredio najniži iznos mesečnih prihoda kao granica siromaštva ispod koje prinadležnosti ne bi smele da padaju. Predloženo je da taj iznos ne bude manji od 210 evra. Razlika između iznosa penzija i granica siromaštva, preračunato u dinare, penzionerima bi se pokrivala iz sredstava državnog Fonda socijalne zaštite, dok bi se prihod ovog fonda, objašnjava Đurić, ostvarivao uplatom posebnog namenskog poreza na dohodak preduzeća i dotacijama iz budžeta.

Koliko penzije zaista zaostaju za zaradama potvrđuje i statistika. Primera radi, u 2003. godini prosečna mesečna neto zarada bila je 11.500 dinara, a prosečna isplaćena penzija 7.844 dinara. U prošloj godini zarada zaposlenih iznosila je u proseku 21.707 dinar, dok je penzija bila 14.042 dinara, što nedvosmisleno ukazuje da je jaz između zarada i penzija sve veći.

Ukoliko bi se, međutim, dogodilo da vlada ne izmeni postojeći način usklađivanja penzija i ne vrati ga na "švajcarsku formulu", posle  2009. godine penzije praktično više ne bi mogle ni da se povećavaju.