Dogovor umesto nasilja

Za komunalna preduzeća Beograd je decenijama, po mnogim parametrima, pravi raj za raznorazna eksperimentisanja i otimanje novca građanima. Sve i svašta dolazi u naš život najčešće pod plaštom novotarija, napretka, poboljšanja kvaliteta življenja...

Tako su, na primer, Beograđani kućice na stajalištima javnog gradskog prevoza unazad nekoliko godina menjali kao čarape. Ko zna koliko puta. Od čuvenih "pečurki" koje su nicale kao posle kiše širom grada, preko plastičnih sa oglasnim tablama do današnjeg izgleda zaštitnika od nevremena. Veoma je neuputno i pitati zašto je to rađeno, a da odgovor ne bude uvek isti, a on glasi: bezočno pljačkanje ljudi koje, uzgred rečeno, niko ni ne pita da li su i za kakve novine oni raspoloženi.

Slična priča događa se i ovih dana, ali su sada posredi ulični kiosci za prodaju različite robe. Naravno da se podrazumeva urbanistički red u svakom ozbiljno uređenom gradu i protiv toga niko ne bi smeo da ima nešto protiv. Ali...

Novobeogradske vlasti odlučile su da po strogim pravilima disciplinuju vlasnike tih kućica. Po tom scenariju planirano je, pre svega, uklanjanje velikog broja kioska, a potom i zamena postojećih novim. Međutim, stotine, pa i hiljade ljudi, vlasnika tih objekata, okupljenih u Udruženju "Opstanak", izrazili su nedavno neslaganje sa opštinskim odlukama. Najratoborniji među njima, o čemu su mediji već obavestili javnost, na neuobičajeni način pokazali su svoje raspoloženje: fizički su se obračunali sa obezbeđenjem i prekinuli sednicu opštinske Skupštine. Potom su, ekspresno, objavljena silna saopštenja, naravno političke prirode, prepuna optužbi i žuči na račun onih drugih. U trenu, moglo se pomisliti da će situacija izmaći kontroli. Na tapetu su se našle političke stranke koje, kako jedni kažu, podbunjuju narod protiv legalne vlasti, a ovi, kako drugi kažu, zloupotrebljavaju vlast. Tu se, kao na dlanu, videlo ono što je zabrinjavajuće u celoj ovoj priči – žestoka podvojenost u narodu. Na ove ili one. Mnoga istorijska iskustva govore koliko je to opasno i koliko nas je takva podeljenost koštala u prošlosti. Gotovo do strebljenja.

Istina je, kao i najčešće, bila na pola puta. Da je bilo političke zloupotrebe ogorčenih građana – bilo je. O tome svedoči i javno priznanje pojedinaca. Opet, sa druge strane, da je bilo ishitrenih poteza iz Opštinske uprave – bilo je. 

Srećom, reklo bi se za obe strane, usledila su ubrzo trezvena razmišljanja i pokazana je dobra volja da se premoste nesporazumi. Vreme pred nama pokazaće uskoro koliko su Novobeograđani, bilo iz vlasti, bilo iz redova "Opstanka", raspoloženi da gestovima dobre volje učine život podnošljivim i sebi i drugima.

Jer, nasilje i siledžijsko ponašanje, čije god da jeste, nikome sreću nije donelo. Ni poslovična oholost pojedinih vlastodržaca, ni nasilnost i prevarantstvo takođe pojedinih navodnih siromašaka iz kruga ljudi oko ovog udruženja. Čestitih ljudi svakako je mnogo, mnogo više od tih jedinki, obuzetih sitnosopstveničkim finansijskim interesima. Pošteni, baveći se tim poslom, izdržavaju svoje porodice. Stoga je grehota i dalje gledati ih kako stražare na krovovima nekih novobeogradskih solitera, dojavljujući ostalima da stižu rušiteljske ekipe i da je vreme za organizovanje samoodbrane.
Zar smo dotle došli?