Bebe se ne prave rečima

Treći put je propao tender za uključivanje privatnih klinika u program besplatne oplodnje o trošku države. Neshvatljivo za zemlju sa negativnim natalitetom, nepojmljivo da se neko tako olako odnosi prema ljudima kojima od tog tendera zavisi da li će postati roditelji.

U sporadičnoj razmeni vatre između zapanjenog Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i razočaranih predstavnika privatnih klinika pljušte optužbe. Privatnici ucenjuju državu, njima se ne dopada da im se plaća za svaku završenu fazu, oni bi da dobiju novac po svakom paru koji uđe u proceduru, uveravaju republički organi. Država treba da prizna da nema novca za besplatnu veštačku oplodnju i da zato tenderi propadaju, dokazuju privatnici.

Scenario je, nažalost, dobro poznat. Kad god treba sprovesti neku meru za podizanje nataliteta, dobre namere, govori o svetinji materinstva i očinstva, odjednom se svedu na – nema para.

Tako su svi uglas podržali ukidanje PDV-a na bebi opremu, lepo je bilo dirnuti srca političkim programom u kojem mislimo na našu decu, osiguravamo budućnost, podstičemo rađanje, ali kad je na red došla realizacija sjajni govornici su odjednom nestali sa scene. A da ne govorimo o tome da su povici o ukidanju PDV-a, toliko uplašili jadne trgovce da su ovi i ne čekajući krajnji ishod potrčali da što pre podignu cene jer svi znaju da je dobru zaradu najlakše izmusti od roditelja. Oni su u onoj magičnoj kategoriji kupaca „moram da dam, pa šta košta da košta”.

„Da se pomogne budućim majkama”, čula se i lepa inicijativa da se svim trudnicama u Srbiji koje su na bolovanju isplaćuje puna plata, umesto sadašnjih 65 odsto. Sve i da prođe predlog kojim bi se izdvojila sredstva za te namene u republičkom budžetu za narednu godinu, buduće majke ne treba mnogo da se nadaju. Manevarski prostor kojim bi i u zakon bilo uneto da će država trudnicama plaćati punu platu vrlo je mali. Dobre volje ima, podržavamo zaposlene majke, ali para za njihovu punu platu nema, pa neka se snađu sa svojih 65 odsto i cenama kojima ne bi doskočila ni povišica od 165 odsto.

Umesto toga, država ima druge predloge: da se porodiljsko odsustvo skrati na tri meseca. Kažu o tome se tek razmišlja i još dodaju da to ne bi bila obaveza, nego bi zakon predviđao da mame koje to žele mogu da se vrate na posao posle tri meseca. Kao da je do sada bilo zabranjeno zakonom da se one koje to mogu i žele vrate na svoje radno mesto i pre isteka 12 meseci.

Na rečima jaka i samilosna, država na delima poručuje mladima koji bi se i usudili da razmišljaju o roditeljstvu, uprkos plati od 30.000 dinara i ugovorima na određeno vreme, u inat pretnjama otkazom i rastu nezaposlenosti, da to ne čine. Možda bi joj nedostatak novca i mogli oprostiti, ali ne i to što iznova zloupotrebljava rađanje i roditeljstvo u dnevno-političke svrhe.