Rastrojena pozadina

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, marta – Prosto ne mogu da dignem glavu od ratnih obaveza – izvinjava se putnik u vašingtonskom metrou poznaniku što nije došao da mu vidi novu kuću. Otkad to ti imaš ratne obaveze – uzvraća sagovornik i odmah dobija odgovor: "Pa u ratu sam sa ženom oko kupovine nameštaja, ona hoće moderan, a ja bih klasičan."

Uz osmehe, razgovor se diže na "viši nivo". Smislio si uverljiviji izgovor nego predsednik kad svoje propuste ovde pravda rastrzanošću "šefa nacije u ratnim vremenima", dobacuje primalac izvinjenja pri rastanku…

Ovakav "šeretluk" odslikava samo delić specifičnosti atmosfere u Americi. I zvaničnici i građani sve češće ističu rat u Iraku kao glavnu brigu, pa i kao izvor svojih stalnih prigovora ne samo političkom kursu nego i samima sebi, pojedinačno i kolektivno.

Bojište i tržište

Zašto je ratno breme neravnomerno raspoređeno, zašto nema dovoljno podrške sunarodnicima na frontu, zašto se narod kod kuće ponaša kao da zemlja ne vodi jedan od najvećih oružanih sukoba u svojoj novijoj istoriji – pitanja su koja razdiru nacionalno biće. "Dok joj sinovi i kćeri ginu na bojištu, Amerika se razgaljuje na tržištu", primećuju kritičari i rata i stanja duha, koje poprima obrise rastrojstva u ovdašnjoj pozadini dalekog, košmarnog fronta. "Irak gori, a mi šopingujemo", reagovao je s gorčinom i komentator "Njujork tajmsa". Kao primer takvog raskola naveo je, krajem prošle godine, dve scene jednog istog dana: veliko krvoproliće stanovnika Bagdada i zakrčenje kolovoza u SAD pri masovnom hrljenju ka sezonskim rasprodajama svakojake robe.

Zar je mogućno da za rat koji je pokrenula naša zemlja kao građani ne osećamo nikakvu odgovornost nego nastavljamo da živimo kao da tog rata nema, čudi se autor. Kao mogućno objašnjenje za taj neželjeni raskorak ponudio je konstataciju da su potrošačke navike mnogo utemeljenije od povoda i ciljeva tekućeg oružanog sukoba.

Dok predsednik Džordž Buš ponavlja da se "rat protiv terorizma, čiji je glavni front u Iraku, razlikuje od svih ostalih ratova i da je presudna ideološka bitka 21. veka", ankete pokazuju da većina njegovih sunarodnika stvari vidi bitno drugačije. Smatraju da u taj vojni pohod nije ni trebalo kretati, da nije vredan podnetih žrtava, pa i da ne nagoveštava "našu pobedu". Ujedno, sve je teže naći dobrovoljce i rezerviste za odlazak na bojište…

Neslaganje rasparčava i iskustva. Nema one solidarnosti kakva se iskazivala u Drugom svetskom ratu, kada su, uz ostalo Amerikanke davale svileno rublje da bi se pravili padobrani. Ujedno, nema ni onog protestnog zanosa koji je doveo do okončanja Vijetnamskog rata i doprineo ostavci tadašnjeg predsednika Ričarda Niksona.

Vremena su ispremetala i pobude i merila. U globalne ratove se odavde nekad išlo s ponosom i uverenjem da se svet spasava od zala, pa su pre šest decenija rado u vojnike otišla i četiri sina predsednika Franklina Ruzvelta i filmske zvezde poput Klerka Gebla i Džejmsa Stjuarta. Sada na frontu nije takoreći nijedna "poznata ličnost", a hroničarka Kiti Keli se u "Los Anđeles tajmsu" pita zašto se u Iraku nisu obrele Bušove bliznakinje. "Upadljiva odsutnost društvene elite – više klase i dece političara – iz ratnih redova stvara utisak da je to rat u kome se ne vredi boriti", kaže ilinoiski armijski sociolog Čarls Moskos u "Kriščen sajens monitoru". Ni antiratne demonstracije, međutim, nisu kao što su nekad bile. I odziv i učestalost su danas daleko manji.

Generacijski ciljevi

"Baš kao i šezdesetih, sada imamo nepravedan rat, svakodnevno pristizanje kovčega s telima američkih vojnika, ali mi sada prihvatamo postojeće stanje i radije se usredsređujemo na rešavanje sopstvenih problema nego na borbu protiv vlasti ili organizovanje foruma za izražavanje našeg nezadovoljstva", pismo je jednog studenta koje citira harvardski predavač istorije i književnosti Džon Mekmilan. Prema izveštaju popisne agencije, bitno je izmenjen poredak vrednosti univerzitetske generacije: godine 1970. čak 79 odsto brucoša je isticalo da im je jedan od glavnih ideala "razvijanje značajne filozofije života", dok je pre dva leta 75 procenata brucoša, duplo više nego onda, reklo da im je među vrhunskim težnjama – postizanje "vrlo dobrog finansijskog stanja".

Podržavaoci rata, u takvoj situaciji, predlažu – prinudne mere za jačanje armije. U Kongresu se čuju predlozi za ponovno uvođenje vojne obaveze, razrezivanje novog poreza kojim bi se obezbedile stotine milijardi dolara za aktivne pripadnike ratnih trupa, vojne invalide, veterane…

U ovdašnjoj pozadini fronta se, međutim, čuju i glasovi da nisu opravdane žestoke kritike u stilu – "dok vojnici ratuju, Amerika šopinguje". Zbog rata su, obrazlažu analitičari – sužene građanske slobode, skresani fondovi za zdravstvo, obrazovanje, infrastrukturu, ekologiju. I zaključuju da s vojnicima i Iračanima tamo, ovde poprilično strada – američki način života.