Kamata i do 30 odsto

Premda je model kreditne kartice pre svega bio namenjen većim kupovinama, poput bele tehnike, nameštaja ili plaćanja turističkog aranžmana, slaba kupovna moć uz ograničene izvore prihoda učinila je kreditnu karticu u Srbiji veoma bitnim sredstvom preživljavanja.

Zbog toga veliki broj građana ovu karticu koristi za kupovinu osnovnih životnih namirnica, ali i za jednostavan pristup gotovini koju svakog dana imamo sve manje.

Šta je kreditna kartica

Kreditna kartica korisniku omogućava plaćanje robe i usluga, kao i podizanje gotovine u okviru odobrenog kreditnog limita koji nam je banka odobrila. Trošenjem odobrenog kreditnog limita na kartici, mi u stvari, pozajmljujemo novac od banke i na ovako pozajmljen novac banci plaćamo kamatu. Otplata kreditne kartice obavlja se na rate po modelu na 6, 12 ili 24 rata ili otplatom minimalnog procenta od potrošenog iznosa, najčešće pet odsto. Kao i za sve kreditne proizvode, i za kreditne kartice postoji datum dospeća, odnosno datum do kojeg se mora izvršiti uplata rate ili minimalnog procenta.

„Viza”, „master”, „dina” i „amerikan ekspres”

Banke u Srbiji izdaju „viza”, „master”, „dina” i „amerikan ekspres” kreditne kartice. Iako je „dina” nacionalna platna kartica, korišćenje „vize”, „master” i „amerikan ekspres” kartica u potpunosti zadovoljava plaćanja i podizanje gotovine bilo gde u svetu.

Kreditna kartica se podiže uz obaveznu proveru kreditne sposobnosti klijenta, proverom podataka u izveštaju Kreditnog biroa, u kome su navedena sva naša kreditna zaduženja, iznosi ukupnog zaduženja, iznosi mesečnog zaduženja, i najbitnije redovnost u plaćanju obaveza. Kartica sa određenim kreditnim limitom se odobrava uz kamatu, koja u zavisnosti od banke može biti prikazana na mesečnom ili godišnjem nivou. Na ovaj podatak svi nekako bez izuzetaka obraćamo najmanje pažnje, jer koliko god bila visoka kamata koju plaćamo banci, ona nam vredi svakog dinara (ili evra) upravo zato što nam omogućuje lak pristup novcu.

Naravno i za kartice plaćamo određene naknade, najčešće u vidu godišnje članarine, a sve ređe u vidu plaćanja i naknade za izdavanje.

Kako za debitne kartice banke izdaju i dodatne kartice, isto je moguće i za kreditne kartice. Sve ovo se reguliše Ugovorom o izdavanju kreditne kartice, u kojem su navedene sve stavke, počev od uslova izdavanja, preko uslova korišćenja, pa sve do raskida ugovora.

Najčešće ugovor pre potpisivanja retko pročitamo, bitno nam je samo da što pre preuzmemo karticu i koverat sa PIN kodom i aktiviramo karticu kako bismo mogli da trošimo pozajmljeni novac.

Isto tako ono što svi zaboravljamo jeste da pitamo kolike su naknade i provizije za plaćanje i podizanje gotovine, pa vrlo često budemo iznenađeni kada na mesečnom izvodu vidimo i stavku obračunate provizije na podizanje novca.

Iako kreditnom karticom možemo podizati i gotovinu sa bankomata ili šaltera banaka, ovaj iznos je ograničen najčešće iznosom (negde i procentom) koji je manji od polovine ukupno odobrenog limita.

I upravo je ovo najskuplja stavka kod kreditnih kartica.

Jer, podizanje gotovine na šalteru ili bankomatu banke koja nam je izdala karticu plaćamo u proseku tri odsto od iznosa podignute gotovine, a ukoliko ovo uradimo na šalteru ili bankomatu neke druge banke ovaj iznos može biti i skuplji.

I naravno, sve banke u tarifniku imaju odredbu koja kaže da bez obzira na procenat naknade postoji minimalni iznos u dinarima ili evrima za obračun naknade.

Kako pametno koristiti kreditnu karticu

Kreditna kartica nam nikako ne sme biti osnovno sredstvo preživljavanja. Lažno održavanje standarda koje sebi odavno ne možemo priuštiti najčešće nas vrlo skupo košta. Jer, ova mala plastika je jedan od najskupljih proizvoda i kamate na kreditne kartice idu i do neverovatnih 30 odsto.

Kada na to dodamo naknade za godišnju članarinu, naknade za podizanje gotovine, konverziju dinara i evra za potrošnju u evrima, naš izvod po kartici će definitivno biti veliko iznenađenje za nas.

Ukoliko pogledate detaljno izvod po kartici koji vam je banka dostavila, videćete da su u izvodu navedene i naknade koje ste u obavezi da platite. Sve naknade kao, na primer, mesečna naknada za održavanje kartice i naknada za podizanje gotovine na bankomatu, jasno su vam predstavljene prilikom potpisivanja ugovora o korišćenju platne kartice (koji većina nas i ne pročita). Onaj deo koji podrazumeva da će u minimalni procenat otplate, uglavnom pet odsto, ući i kamate i naknade, niko nam nije jasno objasnio.

I ovde upadamo u zamku – umesto mesečnog plaćanja kompletnog iznosa naknade i kamate, mi tu jednu naknadu i kamatu obračunatu za samo jedan mesec plaćamo više meseci uvećanu za opet obračunatu kamatu u narednim mesecima.

Pravilo broj 1 – Planiranje potrošnje u okviru kućnog budžeta i vođenje evidencije potrošnje po kartici

Koliko god da je sve teže preživeti i „razvući” platu od prvog do prvog u mesecu, upravo je planiranje potrošnje i kupovine ono što nas sve spasava od trošenja onoga što nemamo u našem novčaniku.

Neplanirane kupovine radi zadovoljenja osećaja da sebi i dalje možemo priuštiti poneki luksuz najčešće će nas koštati mnogo više od onoga što realno možemo da plaćamo. Istovremeno, vođenje evidencije potrošnje po kreditnoj kartici je prva i osnovna stvar koju svako mora naučiti.

Jer bez obzira na mesečne izvode koje redovno dobijamo iz banke, samo uz sopstvenu evidenciju možemo planirati potrošnju, redovno otplaćivati rate i pri tom ostati u okviru kućnog budžeta.

Pravilo broj 2 – Ne kupujte hranu i kućne potrepštine kreditnom karticom

Iako kreditna kartica nije ček na koju se upisuje datum dospeća, ovde važi isto pravilo kao i kod čekova. Kupovina hrane koju ćete posle otplaćivati mesecima otplatom samo pet odsto od potrošenog iznosa zamka je iz koje se teško izlazi. Ukoliko sada odete u prodavnicu i na hranu potrošite 5.000 dinara koje ćete platiti kreditnom karticom, računajte da ćete tu hranu plaćati banci sve do juna 2014. godine iako ćete je potrošiti već za desetak dana. I pri tome ćete na ovaj iznos novca svih meseci plaćati banci kamatu!

Pravilo broj 3 – Ne koristite kreditnu karticu kao lak pristup gotovini

Iako je kreditnom karticom moguće podići gotovinu, ovo je najskuplja opcija korišćenja kartice. Sam kreditni limit je odobren uz plaćanje kamate banci koja je jedna od najskupljih u paleti bankarskih proizvoda. Pri tom, model obračuna minimalnog iznosa za uplatu podrazumeva da se u ukupnu potrošnju uračunavaju i naknade za članarinu, održavanje, kao i naknade za podizanje gotovine na bankomatima ili šalterima banaka.

Ovaj model naravno na sve ovo vuče i obračun kamate, jer se kamata obračunava na neplaćeni deo duga, tako da kada sve saberemo i oduzmemo, gotovina koju podignemo kreditnom karticom mnogo je skuplja od recimo gotovine koju trošimo ako uzmemo keš kredit.