Odakle i od kog roda je Karađorđeva starina

U srpskom narodu postoje hiljade porodica koje su se, sticajem zlosrećnih istorijskih okolnosti, u više naraštaja potucale od nemila do nedraga, menjajući mesta boravka među raznim plemenima i oblastima pod upravom različitih gospodara, i po nevolji menjale više krsnih slava kao razaznatljivi znak pripadnosti i porekla.

Takve porodice su unapred osuđene na gubitak spona sa srodnicima i prekid u pamćenju sopstvenih korena. Jedna od njih je i porodica Karađorđa. On, sin pukog siromaha, uzdižući se isključivo sopstvenim trudom, nije se pozabavio ovim pitanjem.

Niko od njegovih savremenika, koji su ostavili svedočanstvo o njemu, ne poziva se na njega, o daljim precima. Kada su, u prošlom veku, Karađorđevi potomci nastojali da nešto više doznaju o dubljim korenima svoje loze – mnogi izvori su bili još više nepoznati.

Međutim, danas, zahvaljujući i mnogim novim činjenicama i podacima iz više nauka (istorija, etnologija, antropogeografija, folkloristika, genealogija) a najviše zahvaljujući istraživanjima Mileta Nedeljkovića možemo da postavimo okvir porekla Karađorđevih predaka, do naseljavanja u Šumadiju.

U istoriografiji i književnosti, mišljenje da su Karađorđevi preci od Vasojevića nosilo je prevagu. Još početkom prošlog veka, Sima Milutinović Sarajlija imenovao je vožda kao sina Vasojevića.

Njegovo mišljenje je početkom prošlog veka prihvatio i istoričar Vukićević, prilažući kao dokaz diplomu koju je 1840. godine vladika crnogorski Petar II Petrović Njegoš izdao Voždovom sinu Aleksandru Karađorđeviću, u kojoj se kaže da Vožd potiče  od „drevnih knezova naše provincije Vasojevića”. Tačno je da su Voždovi preci podugo boravili u Vasojevićima, ali to ne znači i da su Vasojevići poreklom.

Mit o Vasojevićkom poreklu Karađorđevića svojski je potpomagao i knez Nikola kada je najstariju ćeru Zorku udao za Voždovog unuka Petra, potonjeg kralja Srbije.

Zanimljiv je prilog tvrdnji da Voždovi preci nisu Vasojevići, koji je dao Grigorije Božović navodeći podatak da oni nisu, kao ostali Vasojevići, slavili Sv. Aranđela ili Aleksandra Nevskog, već – Svetog Andreju (slavu koju će Voždovi naslednici uzeti tek 1890).

No, Božović, tvrdi Mile Nedeljković, „u jednome je bio na dobrome tragu – zapisao je da su Voždovi bliski preci bili u Beran Selu, ispod Đurđevih Stupova, selu zapadno od Berana, odakle su se preselili u selo Godušu u Bihoru.

Goduša je do 1809. godine bila srpsko pravoslavno selo. Danas u njemu nema nijednog pravoslavnog žitelja, no samo naše islamizovano stanovništvo, ali mnogi toponimi podsećaju da je to bilo selo pravoslavnih Srba: Boganovo selo, Bogutov do, Matova strana, Boškov do, Vlaški potok, Popova ravan, pri čemu nije bez značaja i činjenica da se u Goduši nalaze ruševine tri pravoslavna hrama i ostaci pet srpskih grobalja.

A upravo se u Crnči nalazi ključ rešenja zagonetke o poreklu Voždovih predaka. Crnča, veoma staro selo, koje se pominje u Žičkoj hrisovulji (1220), nalazi se u donjem toku rečice Crnče, pritoke Lima, a danas oko trećine stanovnika u ovom selu su muslimani“.

Po rezultatima ispitivanja jednog drugog istraživača, Lutovca, najstariji rod u selu su Gurešići, kojih je 1965. bio pet kuća. Za Gurešiće Lutovac piše da ni oni nisu bihorski starosedeoci, već da su im preci doseljeni negde iz okoline Podgorice.

O ovom rodu Lutovac je još zapisao: „Oni odavno tvrde da su od njihove porodice Karađorđevići, čija je kuća bila u Dolini. To se predanje čuje ne samo u Bihoru već i u susednim oblastima. Jedan stari Gurešić mi je pričao kako im je Karađorđe, kad je dolazio kod Suvodola 1809. godine, dao veliki bakarni kazan.”

Tvrdnju o srodništvu Gurešića i Karađorđa zapisao je u  u knjizi o Vasojevićima istoričar Miomir Dašić. Obrađujući prodor srpske ustaničke vojske 1809. godine u ovu oblast, Dašić ističe: „Vožd je tada lično predvodio glavninu ustaničke vojske kroz Bihor.

U selu Crnči sreo se sa svojim rođacima Gurešićima (od ovog roda je poticao Karađorđev đed Petar). Neki podaci govore da ih je tom prilikom darovao oružjem i municijom, navodno i nekim vojničkim kazanima.”

Pored predanja ima u Lutovčevim zapisima i dragocen podatak o krsnoj slavi, koji potvrđuje srodstvo Gurešića sa Karađorđevićima. U Bihoru i Koritima, kaže on, ukupno je 103 sela i u njima 334  kuće srpska roda, koje slave dvadeset različitih krsnih slava, a jedino Gurešići slave Sv. Klimenta, slavu koju su Karađorđevići održavali sve do 1890. godine.

Sutra: Karađorđevi preci bili su kneževi Vojinovići