Korak napred, dva nazad

Specijalno za "Politiku" od izveštača Tanjuga
Bremen – Američki diplomatski "blickrig" u Briselu protekle nedelje s ciljem da se planu Martija Ahtisarija i otcepljenju Kosova i Metohije od Srbije pruži puna "transatlantska podrška" nije uspeo: EU u Bremenu ne samo da nije eksplicitno i jedinstveno podržala Ahtisarijev plan, već je u svoj stav uvrstila i neophodnost "uvažavanja interesa Beograda i Prištine". Ovakav ishod svakako nije po volji zagovornika brzopoteznog kosovskog "šah-mata" Srbiji. Scenario je, međutim, dobro počeo za njegove tvorce. Američki državni podsekretar Nikolas Berns je u jutro 26. marta, nekoliko sati pre objavljivanja Ahtisarijevog predloga u Njujorku, usred Brisela prvi put saopštio da se SAD zalažu za "nadgledanu nezavisnost" Kosova, a zatim je – direktno iz Brisela, sedišta EU – nazvao telefonom predsednika Srbije Borisa Tadića i predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunicu da im saopšti američki stav.

Nekoliko sati posle Bernsa, "snažnu podršku" Ahtisarijevom planu je u Njujorku dao generalni sekretar UN Ban Ki Mun, a u Briselu, odnosno, Berlinu, nemačko predsedništvo EU.

Sutradan je, posle sastanka Bernsa sa Severnoatlantskim savetom, generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer izjavio da "sve članice NATO" (koje su nadmoćnom većinom i članice EU) podržavaju Ahtisarijev plan. Usledila je eksplicitna podrška evropskog komesara za proširenje Olija Rena u obraćanju Evropskom parlamentu, dan pre glasanja u toj instituciji o kontroverznoj rezoluciji o budućem statusu Kosova.

U velikoj meri zahvaljujući glasovima iz ključnih zemalja EU koje zagovaraju Ahtisarijev plan (Nemačke i Francuske), te britanskih laburista, evropskih liberala i zelenih, uspeo je da prođe amandman – odbačen svega desetak dana pre toga u Spoljnopolitičkom odboru – kojim ova institucija podržava "nadgledani suverenitet".

Autor rezolucije i predlagač amandmana Jost Lagendajk je u više navrata najavljivao prethodnih nedelja scenario po kojem će, posle objavljivanja Ahtisarijevog plana, uslediti pritisak koji bi EP naveo da glasa u prilog ovakvom ishodu.

Kulminacija je trebalo da se dogodi u Bremenu, na neformalnom sastanku šefova diplomatija EU, za koji su Ren i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana pripremili dokument u kojom se ističe da "samo jedinstvena EU, koja zajedno sa svojim partnerima kolektivno stane iza specijalnog posrednika, može da dovede do ranog i uspešnog okončanja procesa". Već prve informacije sa sastanka u Bremenu su pokazale da će stav Unije kao celine o rešavanju statusa Kosova biti znatno kompleksniji nego što se to na prvi pogled činilo. Na sastanku je postignut jedinstven stav EU pred nastupajuće rasprave i pregovore u Savetu bezbednosti UN, ali on ne sadrži eksplicitnu podršku planu Ahtisarija koju su očekivali pojedini evropski funkcioneri i zagovornici plana među državama članicama.

Ren i Solana su pred novinarima minimizirali neslaganja unutar EU, dok je Štajnmajer kritikovao štampu zbog preterivanja u pisanju o razlikama između država članica.

Nemački šef diplomatije, međutim, nije mogao jasno da odgovori na to da li je nemačko predsedništvo EU napravilo "korak unazad", s obzirom na to što je u ponedeljak "snažno podržalo" Ahtisarijev plan, a onda svega četiri dana kasnije u Bremenu izdalo saopštenje u kojem se ističe podrška EU zaključcima iz februara u kojima nema eksplicitne podrške predlogu.

Stav EU nakon Bremena se, dakle, zasniva na tri tačke: podrška Ahtisarijevim naporima i početku pregovora na osnovu njegovog plana u SB UN, neophodnost uvažavanja "legitimnih interesa" Beograda i Prištine i neophodnost postojanja nove rezolucije Saveta bezbednosti UN. Ovakav stav je plod kompromisa između zemalja članica Kontakt grupe iz redova EU koje podržavaju Ahtisarijev plan i onih članica koje su izrazile manje ili više ozbiljne rezerve prema tom predlogu.

Činjenica da Ahtisarijev plan snažno podržavaju vodeće zemlje EU (Nemačka, Francuska i Velika Britanija), te neki od njenih ključnih funkcionera (Ren i Solana) naginje stav Unije u tom pravcu.

S druge strane se nalaze zemlje (Slovačka, Rumunija, Grčka, Kipar, Španija) koje izražavaju svoju zabrinutost činjenicom da Ahtisarijev plan može imati ozbiljne posledice po Srbiju, po bezbednost na Balkanu, međunarodno pravo ali i po situacije u njihovim državama ili okruženjima.

Te zemlje jasno ističu svoje nezadovoljstvo Ahtisarijevim planom i zalažu se za rezoluciju koja bi bila "prihvatljiva za obe strane".

Među njima, ipak, postoji razlika između, recimo, Slovačke koja pod uticajem rezolucije u nacionalnom parlamentu zastupa kritičniji stav prema Ahtisarijevim predlozima, i Španije koja je "nezadovoljna Ahtisarijevim planom, ali ne može protiv jedinstva EU".

Između otvorenih zagovornika Ahtisarijevog plana i kritičara,  nalazi se većina članica EU. One su bliže jednoj ili drugoj opciji, ali takođe zarad "jedinstva EU" i zbog pritisaka vodećih zemalja Unije, ne mogu ili ne žele da odstupe od podrške Ahtisariju.

Među zemljama u toj grupi koje nisu preterano zadovoljne Ahtisarijevim planom se, kako tvrde Tanjugovi diplomatski izvori u Bremenu, nalaze na primer Poljska i Portugalija. Italija je podržala Ahtisarijev plan, ali ne bez takozvanog "latentnog pritiska", koji su u Bremenu na članice vršili pre svega Francuska i Velika Britanija.

Štajnmajer je tokom dvodnevnog sastanka održao konsultacije sa zemljama EU koje su istovremeno i članice Saveta bezbednosti (Velika Britanija, Francuska, Belgija, Italija i Slovačka). One bi, dakle, u Njujorku trebalo da zastupaju stav, usvojen 12. februara na Savetu ministara EU, u okviru kojeg se podržavaju Ahtisarijevi "napori". Tom stavu bi od Bremena pa nadalje trebalo da se pridruži i formulacija – na kojoj je pre svega insistirala članica SB UN Slovačka – o tome da bi tokom pregovora o rezoluciji SB na osnovu Ahtisarijevog plana trebalo uvažiti "legitimne interese Beograda i Prištine". Ostaje da se definiše šta su to "legitimni interesi Beograda i Prištine".

Naime, pojedine zemlje zagovornici Ahtisarijevog plana smatraju da bi, na primer, "legitimni interesi" za Beograd trebalo da budu određena poboljšanja položaja kosovskih Srba, dok je slovački šef diplomatije Jan Kubiš jasno rekao Tanjugu u Bremenu da je "na Beogradu i Prištini da definišu koji su to njihovi interesi ".