Pešić: Čim me zovu, znači da je teško

Svetislav Pešić (63) neće voditi košarkaše Nemačke u narednom olimpijskom ciklusu, pošto je od juče trener minhenskog Bajerna, a po propisima u toj zemlji selektor ne može da bude neko ko radi u klubu. Pre dve nedelje tri puta je razgovarao sa Hoseom Kerehetom, predsednikom španske Kahe laboral, ali nije prihvatio ponudu tog kluba. Posle uspešnih kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Sloveniji 2013, u kojima su Nemci prvi put u svojoj istoriji završili neko takmičenje bez poraza, imao je opciju da ih vodi u projektu „Rio 2016“, ali za „Politiku“ objašnjava zašto se ipak opredelio za Bajern:

- Do pre nekoliko dana nisam ni razmišljao o klupskim ponudama, međutim, posle Bajernovog poraza u subotu pozvali su me moj sin Marko, direktor tog košarkaškog kluba i Uli Henes, predsednik Fudbalskog kluba Bajern i predstavili plan koji nisam mogao da odbijem. Čim me zovu, znači da je situacija teška, ali za mene je to izazov, jer Bajern je institucija, doduše u fudbalu, ali i njegova košarkaška sekcija ima ambiciju da to postane. Čast mi je što ću biti njegov trener i nadam se da ću mu svojim znanjem i iskustvom pomoći da uradi ono što je naumio.

Na jučerešnjem predstavljanju u Minhenu, uz Pešića je sedeo bivši fudbalski reprezentativac Nemačke Uli Henes, tragičar finala Evropskog prvenstva u Beogradu 1976 (pobednik je odlučen penalima – 5:3/2:2 za Čehoslovačku, pošto je Henes jedini promašio, u četvrtoj seriji, a zatim je Panenka izveo penal kojim je ušao u istoriju). Henes, danas jedan od najcenjenijih predsednika u evropskom fudbalu, kazao je sledeće:

- Možemo da budemo zadovoljni radom dosadašnjeg trenera Janisa Hristopulosa, ali, na žalost, to nije donelo očekivane rezultate. Zato smo pozvali Svetislava Pešića čije ime odgovara našim ambicijama a i poznaje naš tim.

Posle deset kola ekipa je na osmom mestu s pet poraza. Poslednji se dogodio u subotu kod kuće, od Fantoma iz Braunšvajga (78:73), što je bilo kobno za grčkog stručnjaka. Ekipa, po imenima, svakako zaslužuje bolji plasman. U njoj su glavni strelci Tiriz Rajs (12,6), Čevon Trutman (12,1), tu je i bivši igrač Cibone Džared Homan (9,7), pa nekadašnji košarkaš Partizana Lorens Roberts (7,3 i 6 skokova), zatim poznati Izraelac Jotam Halperin, kao i četvorica nemačkih reprezentativaca Robin Bencing, Demond Grin, Jan-Hendrik Jagla i Stefen Haman, naše gore list Bogdan Radosavljević, dok je nekadašnji prvotimac Radničkog sa Crvenopg krsta Aleksandar Nađfeji odigrao samo jedan meč.

Svetislav Pešić će tako opet biti u „krugu porodice“, pošto će mu direktor biti sin Marko, dok je među košarkašima njegov zet Jagla.

Bajern je već decenijama daleko od uspeha. Jedine dve titule osvojio je 1954 i 1955. U Minhenu se potajno nadaju da bi Pešić mogao da ponovi svoj „trik“ s Albom od koje je napravio „hit“ (s njim su stigle prve titule i prvi evropski trofej, Kup Koraća 1995).

Navršilo se 25 godina otkako je Pešić prvi put stigao u Nemačku. Došao je posle osvajanja titule omladinskog prvaka sveta s Jugoslavijom, 1987, kada je u Bormiju (Italija) vodio Divca, Đorđevića, Kukoča, Rađu, Ilića, Pavićevića... Pred kraj šampionata u Italiju je stigao jedan od pionira zagrebačke košarke Branimir Volfer koje je vodio Nemačku krajem 1961-početkom 1962. Nemci su ga zamolili da pokuša da privoli Pešića da dođe kod njih. I to je promenilo i život i karijeru našeg stručnjaka, ali i lice nemačke košarke. Nemačka je njim osvojila svoju jedinu titulu, na „Evru 1993“ u Minhenu, kad mi nismo učestvovali zbog sankcija.